Izvor: RTS, 30.Nov.2013, 14:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lagumdžija: Podela BiH nije opcija

Pokušaj cepanja BiH doveo bi zemlju do događaja poput onih od pre 18 godina, što bi ceo region uvelo u nestabilnost, kaže šef diplomatije BiH Zlatko Lagumdžija, koji se protivi podeli Federacije BiH na dva entiteta.

Bosna i Hercegovina nema alternativu, a pokušaj njenog cepanja doveo bi zemlju do događaja poput onih od pre 18 godina, što bi ceo region uvelo u nestabilnost i pitanje je da li bi region bio poslednji bastion ili bi se nestabilnost mogla proširiti, izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija.

Govoreći o reformi Federacije BiH zbog njene neefikasnosti, Lagumdžija je rekao da su nezavisni eksperti i intelektualci pod pokroviteljstvom ambasade SAD napravili dobar posao i predložili skup preporuka koje, međutim, nisu daleko dosegle.

On se, međutim, ne zalaže samo za reformu Federacije BiH, već i za reformu države BiH.

"Zaključak je da je Federacija nepotrebno komplikovana ali uprkos te komplikovanosti sa malo političke volje problemi se mogu rešavati. Mislim da je rešenje u ukupnoj reformi BiH kroz pregovore sa EU, i verujem da ćemo se opametiti i da će sledeći mandatni period vlasti u BiH biti posvećen transforamaciji BiH i Federacije", rekao je Lagumdžija.

Lagumdžija se protivi i podeli Federacije BiH na dva entiteta. U intervjuu Tanjugu, Lagumdžija kaže da BiH nije moguće podeliti mirnim putem, a onima koji misli da jeste poručuje da se "ne igraju vatrom".

"Posle svega ova zemlja je opstala, veze među nama su toliko jake, a svaki pokušaj cepanja mogao bi nas uvesti u još veću nesreću, belaj, krvoproliće, rat, nestabilnost. Onaj ko to pokuša, bio bi 'pomnožen sa nulom' pre nego što se bilo šta desi. To je savršeno jasno", tvrdi šef diplomatije BiH i lider Socijaldemokratske partije (SDP) BiH.

Na konstataciju u dokumentu, koji je nedavno objavio kabinet predsednika RS Milorada Dodika, da su pred BiH dve opcije "konfederacija po ustrojstvu Dejtonskog mirovnog sporazuma ili raspad na tri teritorijalne celine", Lagumdžija tumači kao legalnu i legitimnu, ali nerealnu.

A o čestim porukama da je "BiH nedovršena država", kaže da to može da važi za sve države, pa i za EU koja je uvek u potrazi za novim modelima međusobne saradnje i unutrašnjih transformacija.

Govoreći o BiH kao složenoj državi koja uz to ima Ustav, koji je kao deo Dejtonskog mirovnog sporazuma pisan na engleskom jeziku i nikada nije zvanično preveden, Lagumdžija je rekao da je uprkos tome BiH danas u mnogo boljem stanju nego pre 10 ili 15 godina. Toliko je jaka, tvrdi, da čak ni takav ustav nije mogao da je rasturi, a rasturio bi, uveren je, mnogo ozbiljnije i čvršće države.

Ukazao je da je BiH sada u procesu puta ka EU, kada mora da se transformiše, da bude i nacionalna, ali i građanska država i civilno društvo.

"Jednostavno BiH nema alternativu i mislim da je svima u regionu i u BiH to savršeno jasno. Danas niko ne propituje šta će biti sa BiH", rekao je Lagumdžija.

"Sejdić-Finci" kočnica ka EU

Govoreći o sprovođenju odluke Evropskog suda u predmetu "Sejdić-Finci" što je u ovom trenutku kočnica evropskom putu BiH, Lagumdžija kaže da ima šanse da to pitanje bude rešeno do polovine decembra, što je, kako je rekao, neka vrste krajnjeg roka, a da sve posle toga neće voditi tom cilju.

Dogovor se, kako kaže, mora postići u decembru, da bi bio realizovan za četiri meseca, pošto će, prema Ustavu i Izbornom zakonu, u maju biti raspisani izbori.

S druge strane, naveo je, dinamika evropskih institucija takođe tera BiH da to pitanje završi da bi dobila potvrdu Ugovora o pridruživanju i stabilizaciji, što bi značilo i kredibilnu aplikaciju za priključenje EU i dobijanje upitnika. To bi, dodaje, definitivno značilo da je BiH na nezaustavljivom putu ka EU.

Podsetio je da su HDZ i SDA 1. oktobra u Brisel došli sa predlogom crtanja karata i podele Federacije na dve "brojačke jedinice", a to, kaže, nije ništa drugo nego uvod u podelu na dva entiteta.

"Sasvim je legitimno da probate da podelite zemlju, ali je legitimno i to da se ja legitimnim sredstvima borim protiv toga. Logično je da su se oni potom povukli i logično je da se ta crna internacionala probudi i da neko kao Doris Pak kaže da je onaj Lagumdžija kriv", rekao je lider SDP-a.

Osvrnuvši se na kritike evropske zvaničnice Doris Pak koja ga je optužila da je odgovoran za nepostizanje dogovora o primeni presude Evropskog suda 1. oktobra u Briselu u slučaju Sejdić-Finci, Lagumdžija kaže da mu "godi njeno upiranje prsta u njega".

Nastavak na RTS...