Izvor: Blic, 27.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lagano izbrojte do 10
Lagano izbrojte do 10
Naravno, vaše dete je za ispad izabralo, kao i obično, dan kada ste umorni, nervozni, deprimirani... Vi biste takođe rado zaplakali ili zaurlali, ali znate da postoji i bolji način. Koji? Koje su to reči i gestovi kojima možete da ga smirite? Ovo su saveti koje francuska psihoanalitičarka Izabel Filioza iznosi u knjizi 'U srcu dečijih emocija'.
Valja se po podu samoposluge i urla.
Ne treba da kažete: 'Umukni!', 'Budi dobar!', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Zar te nije sramota? Svi te gledaju!' To neće imati efekta, pošto će dete samo još više pobesneti.
Pokušajte da ga obuzdate tako što ćete ga čvrsto obuhvatiti rukama. Ako pokuša da vas udari, nemojte da mu vraćate istom merom. Taj gest nije izraz agresivnosti, već nastojanje da ponovo uspostavi kontakt sa vama, da se 'spusti na zemlju'. Ako se, pak, privije uz vas, iskoristite taj trenutak da ga pomazite. Tako ćete najbrže i najlakše da ga smirite.
Gađa vas rezancima iz supe i namerno prevrće tanjir.
Nemojte da ga nazivate pogrdnim imenima ili da mu kažete nešto u stilu: 'Ti baš tražiš batine!' Ako mu stvorite osećaj krivice, postaće još agresivnije.
Duboko udahnite vazduh, izbrojte do deset i kažite mu smirenim glasom: 'Imala sam naporan dan na poslu i dovoljno sam nervozna zbog toga. Nema potrebe da dolivaš ulje na vatru.'
Ili: 'Radiš to samo zato što želiš da me iznerviraš. Ali, neće ti uspeti! Bolje bi ti bilo da mi kažeš kakve se misli motaju po toj tvojoj glavici!' Ovakav pristup često funkcioniše u eksplozivnoj situaciji.
Duri se.
Nemojte da kažete: 'Idi u svoju sobu pa se tamo duri!' ili 'To baš liči na tebe!'. Nemojte da mu kažete ni da ga ne volite kad se tako ponaša.
Ignorišite ga pet minuta, možda će dete odlučiti da samo prekine izolaciju koju je sebi nametnulo. Ako ova taktika ne uspe, priđite mu i pomozite mu da se izvuče iz neprijatne situacije uzdignuta čela tako što ćete mu predložiti da nešto uradite zajedno. ('Dođi da čitamo knjigu, da crtamo, slažemo kocke...').
Dete je palo i ne prestaje da plače.
Nemojte da kažete: 'Ma hajde, nije ti ništa!' ili (ako je dečak): 'Prestani da se dereš, nisi devojčica!' Morate, ipak, da poštujete njegova osećanja!
Dete treba dobro da se isplače, pošto će mu suze pomoći da prevaziđe pretrpljeni šok. Ako plače zato što mu teče krv, objasnite mu da je to normalno, da će koža zarasti i da će opet sve biti isto kao pre. CDC/GB Priznajte problem
Rekli ste stvari koje niste ni hteli ni smeli. Kriza je prošla i vi sada okrivljujete sebe: 'Ja sam loša majka, prava majka nikad ne bi udarila dete, ne bi se onako drala...' Ili dete: 'Namerno mi to radi!' Bolje bi bilo da analizirate situaciju: 'Da li sam pobesnela zbog onoga što je moje dete reklo ili uradilo ili zbog nečeg drugog?' Ako ste umorni, ako vam je dosta svega, ako imate gomilu problema na poslu, kod kuće i slično, priznajte to sebi jasno i glasno. Formulišite problem. 'Što je roditelj svesniji svojih osećanja i što je više u stanju da ih izrazi, dete ima manju potrebu da ih formuliše umesto njega i da ga dovodi na ivicu nerava', kaže Izabel Filioza.
