Izvor: Blic, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laganje je teško sakriti
Kada zaposleni pokušava da se izvuče sa sastanka, iz nečega što nije završio na vreme ili slično, vrlo brzo i vrlo često izdaju ga govor tela, visina tona i izbor reči. Nekoliko saveta: za vreme razgovora ne dirajte uši i oči, kontrolišite svoj glas na telefonu i budite kratki i jasni.
Stručnjak za govor tela Mieke Mievis daje pregled uobičajenih pokreta za vreme laganja.
Trljanje nosa. Kada neko laže, u nosu se ispuštaju određene hemikalije koje dovode >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do blagog oticanja u nosu. Sem toga, ciljano laganje dovodi i do povišenja pritiska, tako da otekli nos postaje i crven (Pinokio efekat). Osoba oseća ovu promenu i trlja nos.
Kada pričate, pokrivate usta. Mozak u ovom slučaju nesvesno šalje signal da se laž mora prikriti. Neki pokušavaju ovaj pokret ruke da maskiraju kašljucanjem.
Trljate oči sa nameštenim osmehom i stisnutim zubima. Na taj način pokušavate da sakrijete kako vas oči izdaju i mogu da izazovu reakciju drugih.
Dirate uvo. Ne želite da čujete lošu vest i stavljate ruku na uvo. Ovo može da pokazuje i strah.
Češete se po vratu, uglavnom pet puta. Ovo pokazuje nedoumicu i nesigurnost.
Povlačite kragnu. Laganje dovodi do osećaja trnjenja vrata i lica. Povišeni pritisak i cirkulacija dovode do znojenja. Zbog ovoga imate teškoće s disanjem i počinjete da povlačite kragnu.
Dirate usta ili stavljate prst u usta. Ovo je nesvestan pokušaj da se vratite na onaj bezbedan osećaj koji ste imali kao dete: tipična kretnja kada ste pod stresom.
Ne mogu da vas provale samo za vreme razgovora licem u lice. I pri telefoniranju treba biti oprezan. Neko ko laže obično priča jačim tonom nego onaj koji ne laže.
Američka firma „Kiškiš" videla je u ovome potencijal, pa je na tržište pustila detektor laži za „Skajp" (program kojim se može razgovarati putem interneta). Sa detektorom laži može se otkriti da li onaj s druge strane govori višim tonom i laže.
Da bi pokazala da detektor laži radi, firma ga je isprobala na internetu. To je uradila tako što je stavila deo izjave Bila Klintona, koju je dao prilikom ispitivanja Američkog senata o svojim eskapadama u Beloj kući. U momentu u kojem Klinton kaže: „Nisam imao seksualne odnose sa tom ženom", kazaljke na „Kiškiš" detektoru laži skaču prema najvišoj tački.
Onda je znači najbolje lagati putem mejla. Nema povišenog glasa, nema govora tela... Tačno, ali tu onda postoji izbor reči koji vas može izdati. Američki psiholog Džef Henkok tvrdi da se poruke koje sadrže laži lako mogu prepoznati uz upotrebu specijalnog softvera za detektor laži. Evo nekoliko karakteristika teksta u kome se laže:
Duži je nego iskreni tekst. Da bi onoga kome šalje mejl uverio u nešto, pošiljalac opisuje celu priču, sa puno detalja.
Sadrži puno čulnih termina. Uz upotrebu reči kao što su „videti" i „čuti", autor pokušava priču da napravi još stvarnijom.
Ne sadrži prisan ton. Sa zamenicama kao „on" ili „ona", lažljivac pokušava da odvrati pažnju sa sebe.
Sadrži više negativnih termina. Pisac se oseća nelagodno dok piše laži i češće koristi reči kao što su „tužan" ili „nervozan".
Pisac štedi na rečima koje povezuju. Reči kao „zbog toga" ili „zato što" upućuju na jasan razlog i mogu lako dovesti do toga da se laž otkrije.
Kao i u nekim drugim situacijama, tako je i u poslovnom okruženju lako uhvatiti nekoga u laži ako se dovoljno pažnje obraća na njegov govor tela i izbor reči. Izvor: Vdab.be
