Izvor: Blic, 21.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lagana večera je čuvar zdravlja
Večera je najsporniji obrok! Pobornici modernih dijeta smatraju da posle 18 sati uopšte ne treba jesti. Narodna mudrost se s tim slaže: „Večeru dajte neprijatelju." Nutricionisti nisu tako kategorični: „Večera treba da bude laka." A australijski naučnici nas uveravaju da je juriš na frižider u kasne sate odlično sredstvo u borbi protiv nesanice.
I nacionalne tradicije u vezi sa večerom se razlikuju. U anglosaksonskim zemljama večera je pravi košmar da dijetologe: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << salate, meso, krompir i desert. Dakle, sve ono što oni zabranjuju. Istina, taj obrok se jede u šest-sedam sati uveče, pa se barem delimično svari pre odlaska u krevet. Skandinavci takođe imaju obilnu večeru, ali je ona lakša jer se sastoji pre svega od ribe, a i pomerena je na pet-šest uveče. Žitelji Latinske Amerike večeraju kasno čak i po našim merilima - ponekad u 10 uveče i pri tom na tanjiru preovlađuju povrće i meso na žaru. Najkorisniju večeru serviraju Japanci: male porcije niskokaloričnih jela, koje ujedno mogu da utole glad i pruže organizmu noćni predah.
Jesti ili ne jesti?
Dok se devojke na mnogim forumima žale da ih frižider noću neodoljivo privlači i da obim struka može dva puta da se smanji samo ako se uzdržite od tog poslednjeg obroka, lekari tvrde da je večera korisna i da je čak štetno da je preskačemo.
Nutricionisti i gastroenterolozi se slažu u jednom: treba obavezno večerati, ali pametno. Istina, uz jednu ogradu: gore je pojesti lošu večeru nego uopšte ne večerati.
Kad je večera neprijatelj?
Ukoliko na poslednji obrok otpada skoro polovina kalorija neophodnih čoveku za 24 sata, ako se na tanjiru nađe prženo ili pečeno meso s krompirom i salatom prelivenom majonezom, posle čega sledi torta kao desert, onda je bolje da odmah celu večeru ustupite neprijatelju.
Najgore namirnice za večeru su: pečeno ili prženo meso, krompir, hleb, mahunarke, svi slatkiši i gazirani slatki napici.
Kad je večera prijatelj?
Idealno bi bilo da sednete za sto četiri sata pre odlaska u krevet i ne pojedete više od 20 odsto kalorija neophodnih za ceo dan (u proseku stanovnicima grada ne treba više od 2.500 kalorija). Na tanjiru treba da su nemasne i niskokalorične namirnice, a u čaši nezaslađeni napici bez kofeina.
Najbolje su one namirnice koje do odlaska u krevet pređu iz želuca u creva.
Najmanje se u želucu zadržavaju (jedan do dva sata) kiselomlečni proizvodi, prirodni jogurti, čorbe od povrća, rovita jaja, omlet i voće koje nije previše slatko (ako ga pojedete na prazan stomak).
Nešto duže (dva do četiri sata) u želucu ostaje riba, posno bareno meso, pirinač, bareni krompir, slatko voće, povrće (sa izuzetkom mahunarki) i salate.
Veoma dugo (preko četiri sata) vari se masno i pečeno meso, masna riba (na primer, haringa ili skuša), mahunarke i kombinacije namirnica bogatih belančevinama (meso, riba, sir) i skrobom (hleb, makaroni, krompir).
Treba isto tako imati na umu da se uveče slabo apsorbuju masti i životinjske belančevine pa treba davati prednost biljnim belančevinama i „dobrim" ugljenim hidratima s niskim glikemijskim indeksom.
Bolje je bareno
Na taj način korisna i poželjna večera se sastoji od: kiselomlečnih proizvoda, zelenog povrća, ribe ili mesa koji su pripremljeni u rerni s minimalno masnoće (u foliji) ili su bareni ili, umesto svega toga, jedne velike činije svežeg voća.
Istina, život koriguje pravila nutricionista. Kao prvo, čovek nije uvek u stanju da se odupre gastronomskim užicima u večernjim satima. Kao drugo, večera je za mnoge ljude jedini normalan obrok koji na miru mogu da pojedu. I, na kraju, hrana treba da nam pričinjava zadovoljstvo, a hvalospevi večeri sastavljenoj od kefira i barenog brokolija retko su iskreni!
Saveti za domaćicu
Nije teško napraviti laganu večeru. Nema smisla da se podrobno bavimo receptima za čorbice od povrća i salate. Sigurno svi već znaju da je majonez neprijatelj čovečanstva i da su kulinari smislili i druge ukusne i korisne prelive za salate, pa makar to bilo samo jabukovo sirće i maslinovo ulje.
Mnogo je teže spremiti korisnu večeru za one kojima je to osnovni obrok. Ipak, sasvim je realno i moguće udovoljiti svom nepcu, organizmu i načinu života jer se korstan obrok ne sastoji samo od niskokaloričnih travki. Na primer, večera koja se lako sprema i ne opterećuje želudac može biti omlet sa sirom - vredan izvor kalcijuma i lako svarljivih belančevina. Omlet s plodovima mora i paradajzom, uz obilje začina po želji, obezbeđuje organizmu jod, folnu kiselinu i druge oligoelemente, dok je omlet sa svežim zelenim povrćem pravi rudnik vitamina.
Ukoliko ukućani dižu pobunu zbog omleta i zahtevaju meso za večeru, možete ih umilostiviti jelima od posnog mesa kao što su piletina i ćuretina i nemasne vrste riba. Bitno je da se dijetalno meso ne kombinuje s tradicionalnim krompirom i testeninom jer se oni dugo zadržavaju u želucu i ometaju normalno varenje. Zlatno pravilo glasi: ako je na meniju meso, prilog može da bude bilo koje povrće osim krompira i pasulja.
.jpg)
