Izvor: Blic, 23.Jul.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laćarak bez pacova, žutice i smrada
Divlja deponija u Laćarku kod Sremske Mitrovice, koja se prostire na više od dva hektara, biće sanirana novcem sa konkursa „Očistimo Srbiju" Ministarstva ekologije. Za saniranje 32.500 kubnih metara smeća na konkursu Fonda za zaštitu životne sredine odobreno je 10 miliona dinara i potpisan ugovor za projekat '’Očistimo divlju deponiju u Laćarku’’.
- Sanacija deponije, koja je nastala osamdesetih godina, veoma je važan posao. Tenderom ćemo naći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izvođača radova i početi da rešavamo veliki ekološki problem i ruglo koje šokira sve koji regionalnim putem putuju u Republiku Srpsku - kaže Boško Umetić, koordinator projekta čišćenja deponije u Laćarku.
Odvoz i deponovanje smeća obavljaće se noću u zatvorenim kamionima, koji će otpad odlagati na glavnu gradsku deponiju. Zemljište će nakon čišćenja biti rekultivisano, što podrazumeva stvaranje zelenog pojasa sa drvoredom i posebnom ogradom.
Meštani najvećeg sela u Srbiji su odahnuli na vest da je odobren novac za sanaciju, jer je džinovsko smetlište došlo do njiva koje su zasejane žitaricama i povrćem. Osim toga, gotovo svako od 15.000 stanovnika Laćarka, oseća nesnosan smrad raspadnutih leševa uginule stoke. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici, epidemija žutice u Laćarku traje tri godine u kontinuitetu.
- Kada je moj otac podigao kuću 1964. godine nije znao da će 20 godina kasnije u njenoj blizini biti deponija smeća. U početku je smetlište bilo ograđeno, postojala je čuvarska kućica, pa niko nije bacao uginule životinje. Pre dva meseca ovde je boravio republički ekološki inspektor i zaključio da je deponija u Laćarku tempirana ekološka i epidemiološka bomba - kaže Brane Maričić, vlasnik kuće u ulici 1. novembra, koja je 150 metara od deponije.
Njegova supruga Slavica dodaje da se pre nekoliko večeri deponija zapalila i ko zna kako bi se sve završilo da nisu stigli vatrogasci. Dok je vatra gorela porodice sa decom su potražile smeštaj kod poznanika u drugom delu Laćarka.
- Ovo je bio poslednji trenutak da se nešto učini. Godinama smo se obraćali za pomoć i umesto da se nešto poboljša, stvari su bivale sve gore. Mnogo sam puta gledao kako mesari i seljaci iz susednih sela iz prikolica bacaju životinjski otpad. Od smrada i pacova se više nije moglo živeti - kaže Brane Maričić.
Nema šunke zbog trihineloze
Zbog agresivnih pacova meštani iz okoline deponije svakodnevno paze decu, bojeći se da će ih neki od glodara ozlediti.
- Nekada nismo razmišljali šta ćemo jesti za vreme zimskih meseci, jer bismo na vreme uhranili svinje i imali lepu šunku. Kad su pacovi počeli da raznose ogromne količine trihineloze morali smo da ispraznimo torove - kaže Miloš.
