Izvor: BKTV News, 18.Okt.2012, 13:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Labus kupio banke za po 100.000 dinara
Ovo je kraj serije o aferi četiri nacionalne banke. Već posle nekoliko nastavaka, mnogi su postavili logično pitanje – kako je moguće da se neko tako poigra sa sudbinom 8.700 vrsnih bankarskih službenika, sa bankama za koje se i onda znalo da su snažne i da – likvidirajući njih – Srbija odlazi na doboš. A, što je najtužnije – preko 1000 kompanija i preko 57 odsto tada zaposolenih radnika netragom nestaju iz privrednog života Srbije.
I onda, i sada, niko, naravno, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << nije hteo da objavi tu priču, osim na sajtu bktvnews. Pa, evo, da je ponovim bez ikakvih ispravki, dodavanja ili oduzimanja – Labus ih je kupio za po 100. 000 dinara po banci. Kako? Ovako…
Istorija će sačuvati sledeće činjenice:
Savet Agencije SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka je dana 5.jula 2001. godine doneo odluku o sanaciji Beobanke. Postavljen je i direktor banke u sanaciji. Sanacija, naravno, ne znači i zatvaranje banke. U tom trenutku, odluka je doneta na osnovu knjigovodstvenog stanja iz 2000. godine, da je akcionarski kapital banke iznosio 3,547.821.000 dinara, rezerve banke 3,525.615.000, ili sve zajedno – 7,073.436.000 dinara.
O tome ne postoji nijedan dokument neke nezavisne revizorske kuće!
U istom rešenju, bez ikakvog uvida u stvarno stanje, već samo na osnovu pretpostavki, štoje rečenice da se odluka donosi na osnovu pretpostavki. Zapravo, precizno je rečeno: ’’Potencijalni gubici Banke sa stanjem 31,700.360.000 miliona dinara’’ i zatim ’’Potencijalni gubici koji se ne mogu otpisati na teret akcionarskog kapitala i rezervi banke iznose 24,626.924.000 dinara’’.
Šta to znači:
Reč je o potencijalnim gubicima koje niko «nije pročešljao» sa stanovišta – koliko su oni odista i stvarni i nenaplativi gubici. Jer, Beobanka je bila jedna od veoma solidnih i profesionalnih banaka i imala je u svojim portfeljima pokriven svaki dodeljeni kredit dat po bilo kojoj osnovi. Samo u hipotekama, Banka je imala veću vrednost, jer se hipoteka i inače uzima u većem iznosu od sume koja se njome pokriva.
Dugovanja su uglavnom iz beogradske privrede, pa je logično bilo da je neko makar sačekao da se dobije izveštaj sanacione komisije ili sanacionog direktora, pre nego što bi preduzimao bilo kakve drastičnije mere. Koliko samo vrede hale i poslovni prostori – vreme će pokazati. Nema čoveka koji je imao uvida u knjige Beobanke koji se ne bi zakleo da je to iznad prognozirane sume potencijalnog gubitka. Nikad se, recimo, nije procenila tržišna vrednost poslovnog prostora same Beobanke, njenih ekspozitura, savremena oprema i elektronski računski centar koji je još bio u fazi uhodavanja.
U potencijalni dug je u punom iznosu uračunat i dug prema Londonskom i Pariskom klubu, o čemu su se tada tek vodili pregovori.
Zar je iko mogao da veruje da baš niko neće da vrati ni dinara kredita, jer to su potencijalni gubici, čak i da te firme ne idu u stečaj i da se ne čeka na rasprodaju njihove imovine.
Beobanka je, primera radi, prošle godine imala, pema nekim izvorima, oko 350 miliona evra u gotovini od naplate starih dugova!
Pod plaštom «nacionalnog interesa» i «ozdravljenja privrede» banka se otera u gubitak i ona plati ceh svega i svačega. Kreatori ovakve politike su izmislili nešto što je tada promaklo javnosti i što je vešto zaturano ili prećutkivano, jer je bilo pojedinačnih reakcija, ali u listovima koji nisu imali značajniji uticaj na javnost.
Šta se zbivalo iza javne pozornice?
Proglašen je potencijalni dug od 31 milijardu dinara, oglašeno je da banka ima akcinarski kapital i rezerve od 7 milijardi dinara i utvrdjeno je da je definitivan potencijalni gubitak 24 milijardi dinara, pa je Agencija pod tačkom 4. donela odluku «Potencijalni gubici Banke koji se otpisuju na teret akcionarskog kapitala i rezervi 7.073.436.000 dinara»
Opet sa potpisom dr. Miroljuba Labusa.
Dakle, svi akcionari banke – oni koji su osnivači, oni koji su kupovali akcije na javnom oglašavanju, oni koji su po drugoj osnovi stekli akcije banke – odjednom su, jednim potezom pera – izgubili sve bez sanacije, bez stečajnog postupka, bez prodaje imovine banke, bez pokušaja da se naplati makar dinar duga, bez uobičajenog sudskog procesa. Bez prava na prigovor i žalbu! Bez prava na zaštitu svojih ljudskih prava! Oni najbolji, i oni likvidni i uspešni – jednostavno su ostali bez svog kapitala u Beobanci, a da je ona tek ušla u fazu sanacije?!
Istog dana, u istom dahu, država kupuje sve to za tričavih 100.000 dinara. Jer, tako piše u odluci Agencije: «Inicijalni ulog Agencije i osnivački kapital Banke sastoji se od 100 akcija nominalne vrednosti 1.000,oo dinara po komadu, što ukupno iznosi 100.000,oo dinara»!
Šta mislite čiji je potpis ispod ove odluke ?
Miroljuba Labusa, a čiji bi drugi ?!
I sve se dalje odvija po utvrdjenom i unapred osmišljenom scenariju.
Dana 4.januara 2002. godine, zbog otvaranja stečaja, prestao je radni odnos svim zaposlenim u Beobanci.
Isti scenario je važio za Jugobanku, Investbanku, Beogradsku banku.
Srbiji je slomljena finansijska kičma.
Ostaje samo pusta nada da ako 6. maja se ostvare prognoze i voljom naroda novu Vladu sastave druge a ne stranke sadašnje vladajuće koalicije, da će se ne samo Srbija menjati iz temelja, već i da će se otovriti afere stoleća od uništavanja banka do otimanja Mobtela.
***
I dogio se 6. maj. Dogodilo se ono što je bila nada za spas Srbije – Tomislav Nikolić je najzad pobedio Borisa Tadića i sda je on predsednik države, njegov SNS je faktički stub nove Vlade i Aleksandar Vučić, novi predsdnik SNS i prvi potpredsednik srpske Vlade je čovek koji bije bitku sa korupcijom i kriminalom.
Ovo je samo skromni podsetnik da ima i većih afera od Agrobanke, ali i ideja da se umesto muke sa stečajem sve okrene budućnosti i od imovine, kapitala, ljudi koji su znali uspešno da vode ove četiri banke – sačini tim koji bi bio osnova razvojne nacionalne banke Srbije. Zašto da ne?!
Mirko Stamenković
Tweet
