Izvor: RTS, 07.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Labus: Pripremite se za godinu štednje
Naredna godina biće godina štednje i tu bi realnost svi građani Srbije trebalo da uvaže, poručuje Miroljub Labus. Energetski aranžman sa Rusijom "može da bude posao veka ili fijasko veka".
Bivši potpredsednik Vlade Srbije i profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus rekao je u intrvjuu FoNetu da "ne razume zašto su pojedini ministri nezadovoljni budžetom Srbije za iduću godinu", pošto će fiskalni rashodi u odnosu na bruto državni proizvod biti smanjeni samo za jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odsto, "što i nije neka restriktivnost".
"Tri godine se budžet širio i rasli su fiskalni rashodi. I danas su fiskalni rashodi u odnosu na bruto domaći proizvod kod nas najveći u odnosu na okruženje, računajući Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju i Sloveniju i Hrvatsku", napomenuo je Labus.
Prema njegovim rečima, "taj nivo rashoda u bruto domaćem proizvodu je neodrživ".
"Kvalitet novog budžeta je u tome što je trend rasta zaustavljen i taj pad mora da se nastavi", rekao je Labus i ocenio da su građani Srbije navikli da imaju nerealno visoke plate, zbog nerealnog kursa.
Labus je predvideo da će plate izražene u dinarima iduće godine porasti za jedan, do dva odsto, što će zavisiti od inflacije, dok će plate izražene u evrima realno padati, budući da će vrednost dinara u odnosu na evro, sva je prilika, padati.
Procene kretanja kursa
Na pitanje da li očekuje devalvaciju dinara, Labus je rekao da to "tehnički neće biti devalvacija, pošto Srbija ima plivajući kurs".
"Ali, sigurno je da će se iduće godine dogoditi apresiranje kursa, odnosno slabljenje kursa dinara u odnosu na evro. Pitanje je samo kojim će tempom dinar slabiti i da li će probiti tu psihološku granicu od sto dinara za evro. U svakom slučaju dinar više neće vredeti 75 dinara, to vreme je prošlo", poručio je Labus.
On je procenio da je NBS odlučila da brani kurs negde na 90 dinara za evro i izrazio uverenje da dinar neće "probiti granicu od stotinu dinara za evro".
Prema Labusovim rečima, Srbija će se iduće godine suočiti sa dva krupna izazova: "Prvo da li ćemo moći da se zadužujemo u inostranstvu onoliko koliko nam treba, odnosno da li će doći do priliva stranih investicija".
Druga briga je "da li ćemo svi shvatiti da je 2009. godina štednje".
"Ako neko misli da ne bi trebalo da se štedi, time može strašno da destabilizuje stvari", upozorio je Labus.
Prema njegovim rečima, vladajuća koalicija u Srbiji "ozbiljno je sebi suzila manevarski prostor obećanjem da će povećati penzije".
"Problem je što su penzioneri dobili ono što ćemo svi da platimo iduće godine. Ako je udeo penzija u bruto domaćem proizvodu 15 odsto, to je za pet odsto više nego u svim zemljama u okruženju, objasnio je Labus.
Gasni sporazum "posao veka ili fijasko veka"
Gasni sporazum sa Rusijom, prema Labusovim rečima, "može da bude posao veka ili fijasko veka", o čemu se u ovom trenutku ne može suditi, pošto nedostaju informacije.
"Ostaje otvoreno pitanje da li mi tim sporazumom prodajemo nacionalne rezerve nafte. To još niko nije rekao. Pitanje je i cene, potom održavanja monopola do 2014. godine, što je neodrživa stvar.
Pitanje je i kako će se sprovoditi rekonstrukcija naših rafinerija. Mi smo tu već zakasnili, a do 2014. ne možemo da čekamo", ocenio je Labus.
Kao pozitivan iskorak srpske Vlade, Labus je označio aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom ocenjujući da je to svojevrsna garancija za potencijalne investitore.
Labus je podsetio da MMF ima 200 milijardi dolara na raspolaganju za hitne intervencije, a da je Srbija iskoristila tri četvrtine svoje kvote.
Kako je rekao, Srbija može da računa na dve milijarde u okviru stand baj aranžmana, "a čak i preko toga, MMF može da pomogne".
Srbiji, kako je ocenio Labus, neće biti potrebna ta sredstva, ako politička situacija i stanje na međubankarskom tržištu budu stabilni.
"Kada je ovde bila delegacija MMF, napravljen je dogovor da Vlada i Narodna banka Srbije sačine neki memorandum kojim će usaglasiti svoje mere. Još nisu objavili da su to uradili", rekao je Labus.
Labus je istakao da mere NBS odmah proizvode dejstvo, dok mere fiskalne politike daju rezultate sa zadrškom.
Kriza u Srbiji je "drugačija"
Razvijeni svet prigovara Srbiji tri stvari: mali udeo privatnog sektora, mali udeo štednje i izvoza u bruto domaćem proizvodu.
"Udeo privatnog sektora u bruto domaćem proizvodu je najmanji u Evropi i okruženju. Udeo štednje je mali i još se smanjuje, pošto ljudi povlače štedne uloge, što dovodi do smanjenih investicija", objasnio je Labus i dodao da je zbog malog udela izvoza u bruto domaćem proizvodu, platni bilans na duži rok neodrživ".
"To su strukturni problemi, a država mora to da reši strukturnim promenama", rekao je Labus.
Upitan zašto ministar trgovine u Vladi Srbije Slobodan Milosavljević sugeriše građanima Srbije da se uzdržavaju od potrošnje, dok se svuda u svetu u uslovima krize ta potrošnja podstiče, Labus je odgovorio da kriza u Srbiji ima drugačiji karakter, nego ona koja je zavladala razvijenim zemljama.
"U svetu postoji problem nedostatka tražnje. Kod nas je rast plata i bruto društvenog proizvoda bio posledica prevelike potrošnje koja je velikim delom finansirana prilivom kapitala iz inostranstva. Naš rast se zasniva na uslugama i potrošnji, a na zapadu se zasniva na proizvodnji", objasnio je Labus.
