Izvor: Blic, 01.Jun.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laboratorija na Marsu
Svemirska letelica „Feniks" američke agencije NASA uveliko šalje slike sa Marsa i priprema robotizovanu ruku da s dubine od oko pola metra iz tla izvadi uzorke u potrazi za mogućim uslovima za život. NASA je već dobila slike ledenog sveta Marsovaca, a „Feniks" trenutno testira laserske instrumente za proučavanje prašine i oblaka.
- Videli smo panoramu Marsa, svih 360 stepeni oko letelice, sve do horizonta. Sada pravimo planove gde ćemo prvo da kopamo - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Piter Smit, „Feniksov" glavni istraživač sa Univerziteta Arizona.
Nakon što budu proverili kako radi, robotizovana ruka će dobiti i prvi zadatak - da ispita tlo ispod letelice. Nakon toga čeka je i prodiranje u ledenu površinu severnog pola Marsa i analiza u potrazi za podacima od čega je sastavljen ovaj deo Marsa - sastav vode i da li je to (ikad bilo) potencijalno mesto za život.
Spuštanje svemirske letelice Nase „Feniks" je peti uspešan od ukupno 15 pokušaja spuštanja letelica na površinu Marsa, na kojoj su prilikom ranijih „poseta" otkriveni tragovi leda.
„Feniks" je svemirska letelica dugačka 2,5 metara i teška 350 kilograma. Opremljen je robotizovanom rukom 2,3 metra dužine od titanijuma i aluminijuma na čijem kraju su bušilica i lopatica. Zahvaljujući ruci koja može da se pomera gore-dole, levo-desno i napred-nazad, „Feniks" može da dopre do slojeva zamrznute vode koja leži pod površinom planete i da uzme neophodne uzorke koje će njegova laboratorija zatim ispitati. Posebni instrumenti će zagrevati uzroke vode i analizirati da li u njima ima organskih molekula, a hemijska laboratorija i dve vrste mikroskopa će analizirati uzorke tla. Specijalne kamere na vrhu „Feniksa" pružaju naučnicima Nase trodimenzionalnu sliku površine Marsa na osnovu koje oni onda biraju mesto za iskopavanje i upravljaju robotizovanom rukom. „Feniks" ima i dva velika solarna panela koja su se otvorila nakon sletanja i čiji je zadatak da skupljaju solarnu energiju. Ima ugrađenu i meteorološku stanicu koja šalje dnevne izveštaje Nasi o vremenskim uslovima na Crvenoj planeti. Prema poslednjim izveštaju, na Marsu je trenutno sunčano. Minimalna temperatura se kreće oko minus 80, a maksimalna minus 30 stepeni Celzijusa.
„Feniks" neće putovati površinom Marsa nego će bukvalno zaroniti u tlo Marsa do dubine od 60 centimetara. Za taj posao „Feniks" je opremljen robotizovanom rukom 2,3 metra dužine koja može da dopre do slojeva zamrznute vode koja leži pod površinom planete, i da uzme neophodne uzorke koje će laboratorija na „Feniksu" ispitati. Naučnici pretpostavljaju da se na 10 centimetara ispod površine nalazi voda i žele da utvrde da li ona sadrži organske molekule.
Prema sadašnjem planu, misija treba da traje 90 dana i koštala je Nasu 420 miliona dolara. Naučnici se nadaju da će mašina visine 2,5 metara i težine 350 kilograma moći da funkcioniše mesec dana više od planiranog roka. „Feniks" se neće vraćati na Zemlju, sa kojom održava vezu uz pomoć dva američka satelita „Mars-Odisej" i „Marsovski orbitalni satelit".
Padobran za uspešno prizemljenje
„Feniks" je na put ka Marsku krenuo 4. avgusta 2007. u 5.26 sati ujutru, uz pomoć rakete za lansiranje - Delta II sa svemirske sanice Kejp Kanaveral na Floridi. Nakon 10 meseci leta i 680 miliona pređenih kilometara, brzinom od oko 20.000 kilometara na sat, „Feniks" je ušao u Marsovu atmosferu. Posle serije komplikovanih manevara, smanjio je brzinu na „samo" 215 kilometara, a zatim na 10 kilometara na sat, kada se otvorio padobran i „Feniks" je sleteo u blizini severnog pola planete, severnije nego bilo koja prethodna letelica. Ovo je peti uspešan od ukupno 15 pokušaja spuštanja letelica na površinu Marsa.
