Izvor: Kurir, 19.Sep.2010, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LOŠE SE ODNOSIMO PREMA TRUDNICAMA
BEOGRAD - Decu ne donose rode, znate li to? Nas trudnice u Srbiji niko ne zarezuje. Nemamo posebnih pogodnosti, u porodilištima nas prozivaju po brojevima, kao da smo u zatvoru, a odnos ljudi na ulici prema nama je očajan. Ja to osećam na svojoj koži. Za čitaoce Kurira prošetala sam Beogradom, kako bih podelila ono sa čim se susrećem svakog dana.
BEOGRAD - Decu ne donose rode, znate li to?
Nas trudnice u Srbiji niko ne zarezuje. Nemamo posebnih pogodnosti, u porodilištima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nas prozivaju po brojevima, kao da smo u zatvoru, a odnos ljudi na ulici prema nama je očajan. Ja to osećam na svojoj koži. Za čitaoce Kurira prošetala sam Beogradom, kako bih podelila ono sa čim se susrećem svakog dana.
Da se razumemo, pre nego što vam ispričam svoju priču: nisam njanjava niti izvoljevam, nisam se razmazila preko noći, ali malo pažnje izvan kruga porodice i kolega na poslu ne bi bilo naodmet.
Mesara
A ovo mi se dogodilo pre nekoliko dana, u mesari. Uredno stojim u redu i čekam, okrene se čovek ispred mene, odmeri me i okrene glavu. Ništa, ja i dalje stojim i ćutim. Red nikad veći. Neka žena napred se svađa sa dečkom koji radi, te „nije htela to“, te on „loše čuje“, pa „kako onda radi“, i posle nekoliko minuta u redu ostanemo samo pomenuti čovek i ja.
Mladić iza pulta mi snimi stomak i pita: „Hoćete sad vi?“, a ovaj čovek se mrtav ladan izmiče i uz smešak dobacuje: „Da, da, samo vi prođite“. „Kad sam čekala da prođe vas deset, sačekaću i vas, a očito da vam se žuri“, kažem ja i nastavim da stežem korpu.
Moja poruka
Budite dobri prema nama trudnicama, molim vas. Kako malo nam treba da se osetimo posebno, onako kako buduća mama treba da se oseća svakog dana, jer je deo nečeg stvarno velikog!
Katarina Blagović
Radnja
U ovoj radnji sam mogla da stojim u redu do besvesti i niko me ne bi pustio preko reda. Stomak mi više nije mali, debelo sam zagazila u sedmi mesec i očito je (ali baš) da je beba na putu. Ko te pita? Držim korpu, čekam i ćutim.
A urlala bih na sav glas, oterala ih u tri lepe, održala lekciju iz lepog ponašanja, ali sam svesna da to ne bi ništa promenilo. Ni prodavačica na kasi nema baš mnogo razumevanja. Očekivala sam da me bar ona, kad me vidi sa stomakom, pozove preko reda. Kao što rekoh, samo sam očekivala.
Prevoz
Prevozom idem retko, inače bih stvarno poludela. Mislite da skaču sa sedišta kad vide trudnicu? Ma jok. Svi sede, šatro nešto gledaju kroz prozor. Da se razumemo, ne bih ja ni sela na prokleto sedište, ali sama činjenica da se neko seti mnogo znači.
Dok radim zadatak za Kurir, jedna žena u prevozu ustaje i ja sedam. Jedna jedina! Muškarci preko puta na sedištima samo me belo gledaju. Prelazim u drugi deo. Kod muškaraca. Jedan čita novine, drugi zeva u koleginicu fotoreporterku. Je l’ su ponudili da sednem? Ma kakvi. Ni u snu.
