Izvor: Kurir, 03.Sep.2010, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LJUDI PORTALI
Da li znate za termin koji koriste vladari iz senke - ljudi portali? To su oni koji kao papagaji ponavljaju naučeno, nikad ne uključujući mozak! Preko medija koji su njihovi i ovakvi oni oblikuju mišljenje mase!
Samo tako je mogla da prođe priča o inkluziji u školama. Šta bi to trebalo da znači? Da se deca sa poremećajima u razvoju upisuju u škole koje pohađaju normalna deca. Dakle autistična, deca sa Daunovim sindromom, mentalno zaostala deca...
Govoreći o tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << upotrebljavaju isključivo reč inkluzija. Crna će im biti ta inkluzija. Ona podrazumeva da su deca nevina i čista. Da će ona pružiti podršku obolelom detetu. Da li su kad čitali Goldingovog „Gospodara muva“? Kad deca ostavljena na ostrvu počinju da uređuju život. U tim surovim igrama jedan siroti debeljko bude proglašen svinjom i ubijen.
Šta očekuje decu sa poremećajem u razvoju kada se nađu u društvu zdrave dece? Kada ih pojašu i nateraju da jedu travu, može se desiti da shvate kakve mogu biti posledice inkluzije. I zašto, pobogu, upotrebljavaju termin inkluzija? Valjda da bi delovali kao učeni Evropejci, vrag ih znao.
Nisu izvršene pripreme redovnih osnovnih škola za prihvat dece sa smetnjama u razvoju, počev od uklanjanja fizičkih i drugih barijera, preko nedovoljno obučenih kadrova, do nedostatka adekvatne opreme, sredstava i učila, naročito onih bez kojih određene kategorije dece sa smetnjama ne mogu da pohađaju nastavu (npr: laptop sa govornim softverom, Brajeva mašina, prilagođene klupe i nameštaj, olovke...). Ali to dolazi iz Evrope.
Pre tridesetak godina pojavila se u izdanju „Vidika“ knjiga Franka Bazalje „Negacija institucija“. Franko Bazalja bio je militantni levičar i psihijatar koji je zagovarao raspuštanje duševnih bolnica i pravljenje naselja u kojem bi zajedno živeli volonteri i duševni bolesnici. Ta knjiga „Negacija institucije“ bila je veliki hit među mladim levičarima. U severnoj Italiji, u opštinama u kojima su komunisti bili na vlasti, uspeo je da raspusti nekoliko bolnica. Tako je počelo.
Javnost nije dovoljno upoznata s karakteristikama i problemima dece s pojedinim vrstama ometenosti i nije izvršena dovoljna senzibilizacija dece bez ometenosti, njihovih roditelja, nastavnika redovnih škola i šire socijalne sredine, što uključuje dugotrajno medijsko i edukativno delovanje.
Ljudi portali, plaćeno i volonterski, šire nadu među roditeljima. Pokušavaju da ubede roditelje da će mali autističari progovoriti ako se nađu u okruženju normalne dece. „Normalna deca“ su u stanju da svojim školskim drugovima upropaste život zbog klempavih ušiju ili razmaknutih zuba. Sa užasom mislim šta će se tek dešavati kad ta bolesna deca krenu u školu sa ostalom decom. Ko ih može zaštititi od podsmeha školskih drugara?
Ali tu su nevladine organizacije koje su dobile ne mali novac za „projekat“, koje treba da nas ubede da deca ometena u razvoju treba da budu u školskim klupama s ostalom decom. O dečjoj surovosti niko ne razmišlja. Tu su naravno ljudi portali, koji su spremni da podrže svaku ideju koja dolazi iz Evrope. Oni besplatno propagiraju ideju o kojoj ništa ne znaju.
