Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LJUBAV PREKO ŽICE
„Kurir” nas obaveštava da je jedan (nekrunisani) kralj u zatvoru, gde mu je začeto dete i gde piše knjigu koja će izaći kada i on iz Zabele
Zahvaljujući „Kuriru”, sada znamo ne samo da je žena Kristijana Golubovića, Suzana, u drugom stanju, već i gde je dete začeto. Od ovog saznanja svi se nekako bolje osećamo. A ko je rečeni Kristijan? Zašto je za javnost toliko važan da se obaveštava čak i o tako intimnim podacima i to s najavom na prvoj strani? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Kurir” nas ne lišava ni tog objašnjenja.
Kristijan nije bilo ko. On je kralj. Ali Suzanu niko ne naziva kraljicom. (Ovo već može da se pretvori u pitalicu: Koji je to kralj koji ima ženu, ali ona nije kraljica?) Puno ime ovog kralja, kao i to da je nekrunisan, nije obično, već glasi: Aleksandar Kristijan Golubović. Njegovo (nekrunisano) kraljevsko visočanstvo ima 38 godina. Da bi neobičnost bila još veća, on nije (nekrunisani) kralj nijedne zemlje, već – asfalta. (Mada je i asfalt na zemlji...)
„Kurir” je veoma precizan: „Nekrunisani kralj beogradskog asfalta”. Znači, pravi asfalt. On je, valjda, asfaltirao Beograd. Tako mlad, a već toliko postigao! Blago majci koja ga je rodila. I svaka čast „Kuriru” što ovakvim pregaocima poklanja dužnu pažnju, vaspitava našu omladinu gradeći prave uzore. Nekada nam je takav primer pregalaštva bio Alija Sirotanović, pa mu je slika bila na novčanici od deset dinara. (Za mlađe, pobliže o Aliji mogu saznati na Internetu, ima 28 odrednica.) Ovoga bismo mogli da stavimo na stotku?! Samo, ne verujem da je ovaj kralj (nekrunisani) fizikalac kao Alija. Kristijan je valjda vlasnik tako neke firme koja asfaltira? (Iako... kao kroz maglu dosećam se da se takav jedan zvao Čume? Ali ne i kralj Čume. Pa i ne liči mu: NJKV Čume. Bez veze.)
Biće da je vlasnik jer danas fizikalca i radenika ne možeš videti u novinama, osim kad se strmekne sa kakve građevine i samo pod uslovom da pogine.
„Kristijan i Suzana napravili su bebu u takozvanoj ljubavnoj sobi u požarevačkom zatvoru Zabela, u koji je Golubović prebačen posle suđenja pred Specijalnim sudom, na kojem je osuđen na robiju od šest godina, ali mu je Vrhovni sud smanjio kaznu na četiri i po godine”, piše dalje „Kurir”, ali ne obaveštava zbog kakve je to pronevere ili špekulacije NJVK (nekrunisan) iza brave.
Da nije podvalio lošim kvalitetom asfalta pa zato svake godine raskopavaju Beograd i presvlače ga novim? Zašto mi sad da nagađamo, kad je trebalo da novinar to napiše? Nije ispekao zanat. Ali, dobro. Ako je mlad, popraviće se.
Zato nas zasipa obiljem ostalih veoma važnih činjenica. Kao što su: da će se dete roditi u oktobru ili novembru (ko će dočekati dotle!), da su se mladenci i venčali u Zabeli, da će se dete, ako bude muško, zvati Nikola, a ako bude žensko – Sparta.
Iz ovog veoma zanimljivog i poučnog štiva saznajemo da ovaj junak našeg doba piše i autobiografiju. Iako će knjiga izaći onda kada i pisac iz zatvora, novinar „Kurira”se domogao odlomka:
„Rođen sam u Minhenu 30. novembra 1969. godine, iste godine kad i moja rođena sestra Kristina, samo 11 meseci kasnije. Kakva je to sudbina da se začnem iz jednog jedinog pokušaja svoga oca da napravi sina, a iste noći on biva odveden na doživotnu robiju! Cela ova situacija nagoveštava tok neverovatnih događaja jednog života, mog života. Zapravo, moja majka je te godine bila trudna sa mojom sestrom, koju je rodila na Bogojavljenje, 19. januara, i neposredno posle porođaja moj otac, koji je baš u to vreme bio pod poternicom zbog oružane pljačke sa smrtnim ishodom, valjda ljut što nije dobio sina, tek svežu majku oplodi i istog jutra biva uhapšen i odveden na doživotnu robiju”, seća se Kristijan i ,,otkriva da je prvi put sreo oca kad je već krenuo u školu, i to posle očevog spektakularnog bekstva iz tada najčuvanijeg zatvora u Nemačkoj, u Minhenu”.
Ovaj životopis je prožet i psihološkim promišljanjima, od kojih jedno glasi: „Klinac koji je odrastao bez oca, za kim je žudeo svakog dana u svom životu, stvara potajno u sebi heroja u vidu svog jakog tate, koji je bio predmet mog prosuđivanja i ideologije na krajnje ekstreman način”.
Bogme, ovo bi samo Frojd mogao shvatiti.
I bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković dobio je i drugo dete dok je u zatvoru u Hagu. Posle Leposave, oktobra prošle godine rodio se sin koji je pre neki dan kršten imenom Nebojša, piše „Pres”.
Kum je „biznismen”, a novinar je smatrao da čitaoci treba da znaju ko je sve bio od viđenijih gostiju, pa je naveo: Aleksandar Berček, Oliver Njego, Miroslav Ilić, Dule Savić, Marinko Rokvić, Luis, Big Lale..., a Momir Bulatović, bivši predsednik Crne Gore, pred crkvom je čestitao Pavkovićima.
Slobodan Stojićević
[objavljeno: 02/04/2008.]
