Izvor: Kurir, 27.Mar.2011, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LIBERALNO DEMOKRATSKI PRDEŽ
Jedno im se mora priznati: zabavni su. Scena jedan: Njihov vožd, mrtav ladan, kaže usred Skupštine (i tako verovatno konačno uništi svoju političku karijeru, inšalah), da se ministar spoljnjih poslova Vuk Jeremić sastaje s „kanibalima“ u Africi
Jedno im se mora priznati: zabavni su.
Scena jedan: Njihov vožd, mrtav ladan, kaže usred Skupštine (i tako verovatno konačno uništi svoju političku karijeru, inšalah), da se ministar spoljnjih poslova Vuk Jeremić >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sastaje s „kanibalima“ u Africi.
Scena dva: U LDP, mrtvi ladni, kažu kako je to što je Ćedo rek’o „okej“ i da je „očigledno da je on mislio na ‘politički kanibalizam’“. Uz ono implicitno „pa kako ste mogli da pomislite na ono drugo, vi, nevaljalci jedni“.
Postoje dva moguća objašnjenja za nemušto i patetično saopštenje LDP, kojim oni pokušavaju da opravdaju i relativizuju odvratni rasistički ispad svog vođe.
Prvo: Oni misle da smo svi mi ostali sisali vesla, i da mogu da nas zajebu s ovim „očigledno da je Ćedo mislio da... bla, bla“.
Drugo: Oni stvarno misle da je on govorio u uzvišenim metaforama i da je mislio na neki „politički kanibalizam“.
Pošto ovo drugo nije moguće, jer čak ni u časnom LDP nema specimena koji su sposobni za ovakvu mentalnu gimnastiku, Šerlok kaže da je ono prvo.
Znači - misle da mogu da nas zajebu. Misle da smo glupi.
Kao ono iz serije „Alo, alo“ kad Renea u špajzu uhvati žena kako drpa konobaricu, a on je prostreli očima i kaže „Ju, stjupid vumen“.
Ili LDP-ovski: „Ti, glupi narode!“
Kejs klouzd. Slučaj rešen. Ipak misle da smo svi sisali vesla i da mogu da nas zajebu.
Nažalost, oko pet odsto glasača u ovoj nesrećnoj Srbijici i uspeju da zajebu. Uvek.
Ali ima još jedno pitanje.
Zašto je Ćedo rekao ono što je rekao? Pa, zar nije on šampion liberalnog svetonazora, lučonoša priče o ljudskim pravima, slobodi izbora, zapadnoj demokratiji, neograničenoj dobroti i drugim jednorozima koji pasu po livadama na kojima raste cveće predivnih boja?
Šta mu bi? Kako je mogao tako da se, što bi rek’o prost svet, zajebe?
Da mu nije Šešelj ušao u telo? Ili neki drugi đavo (đavo s liberalne tačke gledišta)?
E, ali nije. Šešelj možda jeste mnogo toga, ali nije rasista. Možete ga nazvati kako hoćete - debelom šovinističkom svinjom, ćoravom pederčinom, ali ne i rasistom.
Jer rasista nije. Ni blizu.
Pa, ko je onda ušao u Ćedovo telo u tom sudbonosnom trenutku (sudbonosnom po njegovu političku karijeru, nadamo se)? Osama bin Laden? Sadam Husein? Voja Koštunica, ne daj bože? Gadafi, jebote? Kim Džong Il? Džon Vejn?
Otkriću vam: niko ga nije zaposeo. Bio je to Ćeda, ol d vej. Ćeda, Ćeda i samo Ćeda.
„Ali kako je to moguće“, zapitaće se slučajni liberalno usmereni čitalac ove kolumne. Kako je moguće da je Ćedo skrenuo s puta ljubavi? Zašto je sjahao s onog liberalnog jednoroga koji pase po... bla, bla... Nije skrenuo.
Ono što je Ćedo rekao, jeste mračna suština svetonazora koji on tako srčano (doduše traljavo) već godinama advokatiše. I dok se inače odvratni rasizam koji je u samom srcu priče o „demokratizaciji sveta“, „borbi za ljudska prava“ etc. uspešno krije iza sladunjavih parola, desi se da se ponekad pokaže u pravom svetlu, u starom, kolonijalnom ruhu. Kao prezir prema svemu što je drugačije, prema svemu što nije belac u odelu sa čašom šampanjca (ili „romane kontija“) u ruci.
Ne verujete da je to sve baš ovako? Gledajte vesti: „Borci za ljudska prava“ „šire demokratiju“ svuda gde ima nafte. Iračane i druge Arape usput zovu „Sand Niggers“ (crnje iz peska). Milione (bukvalno) žrtava niko ne registruje. Zato što su druge boje kože, druge rase, druge vere. Zato što su, u očima liberala, predodređeni da budu kolonizovani. Zato što su topovsko meso, divljaci, podljudi. „Treba im nametnuti demokratiju“.
Što bi rek’o ovaj naš nesrećnik, pravi kanibali.
