Izvor: Politika, 17.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LAKO KVARLJIVA ROBA
Kod nas je sve što je u vezi sa Bolonjskim procesom do kritične granice i preko nje zakomplikovano, gotovo mistifikovano, zato što pričamo o reformi, a zaboravljamo da ona ima svoje preduslove
Jednogodišnje plaćeno odsustvo koje univerziteti odobravaju nastavnicima za usavršavanje u novom akademskom okruženju zove se sabbatical. Moj prvi sabbatical proveo sam u Austriji, na Univerzitetu u Salcburgu. Za tih godinu dana, u zemlji u kojoj sam bio gost, doneta je odluka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se i po danu mora voziti s upaljenim svetlima, a u državi iz koje sam došao i u koju se vraćam odlučeno je da ona više ne postoji. Nema veze, put je isti, znam ga dobro, a znam i kako se pali svetlo.
Moj povratak na fakultet, u momentu kada se na njemu mesi jedna velika reforma i to prema bolonjskom receptu, a sa domaćim brašnom i jajima, nije sasvim običan povratak. On je povezan sa mojom željom da pomognem i sa očekivanjem drugih da barem kažem kako je tamo gde se reforma "ohladila". Reč je, dakle, o bolonjskom procesu. Zašto je kod nas sve što je u vezi sa bolonjskim procesom do kritične granice i preko nje zakomplikovano, gotovo mistifikovano? Zato što zaboravljamo da ona ima svoje preduslove. Hoćemo čarter-let za Bolonju, a nismo na vreme bukirali karte. A najvažniji preduslov za uspešnu reformu jesu kadrovski standardi.
O kadrovskim standardima ne piše ništa u Deklaraciji. To su standardi za koje se u Evropi uglavnom niko i ne seća kad su uvedeni. Znam da problem s univerzitetskim kadrovima imaju sve zemlje. Profesori su roba koja se teško proverava, a lako kvari, na to nisu ni druge zemlje imune. Ipak, ja bih se zadržao na našim problemima, ti su mi nekako miliji.
U nekim sredinama na Beogradskom univerzitetu problem kadrovskih standarda se odavno uvažava. Tamo, u to sam siguran, harmonizacija sa evropskim visokim školstvom može da se dogovori za nedelju dana, a kompletno obavi za mesec-dva. Ima takvih oaza na Univerzitetu puno, ja znam za neke. Ali ima sredina gde takvi principi nisu dugo primenjivani. Ne znam zbog čega, samo pretpostavljam: iz neznanja ili iz nemara, iz odsustva želje ili iz direktne namere, iz nemoći ili zbog različitih kompromisa, zbog straha, zbog nemaštine kod jednih, a usled izobilja kod drugih, zbog lenjosti, ličnih i kolektivnih kompleksa, zbog ksenofobije... Zbog svih onih humanih osobina zbog kojih ovo i ne mora da bude samo priča o univerzitetu.
Koji su to uopšte principi, kako se to proizvode i biraju ljudi za rad na univerzitetu? Veoma jednostavno, kontrolom i održavanjem kriterijuma baš u tim procesima – u proizvodnji i selekciji. Stvaranje univerzitetskih nastavnika u direktnoj je vezi sa poslediplomskim programima, koji se mogu konkretno poboljšati insistiranjem na izradi tzv. kumulativnih doktorskih disertacija.
Na drugoj strani je selekcija, i ona bi se mogla unaprediti tako što bi se novi kadrovi primali u radni odnos isključivo u nastavnička zvanja, dakle od docenta do redovnog profesora. Znam da će se kroz ovu poslednju reformu slična pravila naći u akademskim regulativama. Ali će nekih pozitivnih efekata biti tek kad počne primena i kada se na primeni bude insistiralo. Ništa nam neće pomoći kvazireforma, seci i krpi, podela i preimenovanje predmeta ili modernizacija nastave kroz "skidanje" fotografija i animacija sa Interneta.
Pravilo izrade kumulativne doktorske disertacije sastoji se u tome da se teza ne može odbraniti bez prethodno objavljenih radova u časopisima s recenzijom. Na ovaj način se jednostavnom normom sužava prostor za brojne negativne pojave koje prate možda najvažniji proces u formiranju univerzitetskih kadrova.
A šta je sa selekcijom? Ja sam na fakultet došao kao asistent pripravnik. Ne znam ko mi je i kada rekao da ću, naravno ako preživim devedesete, one mobilizacije i čuda, jednog dana biti redovni profesor. Ja bih da prestanemo da ikome obećavamo da će sigurno biti profesor, samo ako pazi na holesterol. Ako konačno rešimo da se konkursi raspisuju za nastavnike, za ljude čija se karijera može evalvirati, koji dođu s preporukama koje nešto znače, sa kojima može (i mora) da se obavi intervju, biće to ogroman korak napred.
Možda će mi veoma brzo, pre nego što istekne rok "mocart kuglama" koje sam doneo, biti žao što sam ovaj tekst uopšte i napisao? Hteo sam da kažem da reforma treba da se sprovede da nam univerzitet-fakultet bude bolji, a ne zato da mi, pojedinačno, budemo bolji posle reforme. Za ovo drugo nije potrebna deklaracija, za to se deklarišeš sam, u glavi, kažeš od sutra ću da radim i radiš, na sebi prvenstveno.
Hteo sam i da kažem da na zapadu nisam video mnogo većih mudrosti od ove: sistem koji je oslonjen samo na najbolji deo ljudske prirode ne valja – mnogo je bolja kontrola. Bojim se samo da ko ovo razume, taj je sve ovo razumeo i ranije. Ko neće da razume, za njega će ova priča biti samo razlog za podsmeh, a ja samo još jedan "junak naših dana", onaj što je, kao, video sveta, pa se pokondirio, šta li?
Pored toga, bio sam neko vreme i strani plaćenik, i to je tačno.
Vanredni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta
Vladica Cvetković
[objavljeno: ]
