Izvor: B92, 30.Jan.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvalitetnog novinarstva sve manje
Beograd -- Prošle godine približno 2.000 medijskih radnika ostalo bez posla, a još se ne vidi kraj teškoj ekonomskoj situaciji novinara, piše "Danas".
Medijski stručnjaci i predstavnici sindikata ne vide skorašnji kraj teškoj ekonomskoj situaciji u medijima, što će se najviše odraziti na položaj novinara i istraživačko novinarstvo. Kako ističu, najveća opasnost je uticaj političkih i ekonomskih moćnika na nacionalne, a posebno na lokalne medije.
Kvalitetno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novinarstvo više donosi probleme nego profit i zato će ga biti sve manje - i zbog krize i zbog kontrole.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kaže za Forum da je ekonomska kriza „samo alibi za izuzetno tešku situaciju u medijima kakva je godinama unazad".
„Stalno smo u nekom očekivanju da se stanje promeni, ali je sve teže. Novinari ne mogu profesionalno da obavljaju svoj posao ako su socijalno i ekonomski ugroženi. Samo prošle godine je oko 2.000 medijskih radnika ostalo bez posla", objašnjava Čabarkapa i dodaje da mnogi od njih ostaju na poslu, iako ne primaju platu, jer nemaju kuda da odu.
Ona pita kako novinari da se bave istraživačkim i analitičkim novinarstvom ako ne smeju poslodavca ni za platu da pitaju.
„Profesionalni novinari kao da nisu potrebni, vlasti su potrebni izvršioci koji će da pišu za onu partiju koja je u tom trenutku na vlasti i u sprezi sa ekonomskim moćnicima. Jednostavno, nema novinarstva ako novinar nije ekonomski slobodan. Pri tom su politički pritisci danas suptilniji, a ogledaju se u ukidanju reklama od kojih mediji žive", napominje Čabarkapa. Ona dodaje da će i ove godine biti otpuštanja u štampanim i elektronskim medijima.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže za Forum da nema sumnje da će se ekonomska kriza kojoj se ne nazire kraj odraziti i na medije i zaposlene u njima. Uz to, imajući u vidu veličinu države, broj stanovnika i materijalne mogućnosti, u Srbiji postoji više medija nego što tržište može da izdrži.
„Potencijalni oglašivači, od kojih se mediji najviše izdržavaju, više su zainteresovani za televiziju, tako da preko 60 odsto sredstava za reklamiranje odlazi na elektronske medije", objašnjava Veljanovski.
On naglašava da je u ovakvim okolnostima neophodno da mediji što više rade na podizanju rejtinga tako što će unapređivati kvalitet, a to je s druge strane povezano i sa materijalnim mogućnostima.
Veljanovski navodi da je u okolnostima kada mediji nisu stabilni, mogućnost uticaja različitih centara moći, ali pre svega političkih uticaja, sve veća.
„To se najviše vidi u lokalnim medijima koji ne mogu da odole uticaju lokalnih političkih moćnika. Međutim, to se primećuje i u najvećim medijima u zemlji i u onim sa nacionalnom pokrivenošću. Nije problem samo zakonska regulativa koja se ne poštuje, niti konfuzno renoviranje zakona, nego i činjenica da centri moći, posebno politički, ne žele da dopuste smanjivanje svog uticaja na rad medija", ukazuje Veljanovski.
On ističe da ne treba zanemariti ni centre moći iz sfere biznisa, koji je bolje organizovan i od države i od medija.
Kriza štampanih, a delom i elektronskih medija, počela je mnogo pre finansijske krize, smatra šef Centra za istraživačko novinarstvo NUNS Đorđe Padejski.
„Iako se u nekom trenutku činilo da srpska štampa doživljava rast, poslednji meseci pokazali su sliku pravog stanja. Štampa nestaje i zbog sve ozbiljnijeg broja besplatnih novinskih sadržaja na internetu. Ne prođe nedelja, a da ne dobijemo vest da će se neki domaći medij ugasiti, i to je počelo duboko da razara medijsku profesiju", navodi Padejski. On dodaje da kvalitetno novinarstvo više donosi probleme nego profit i da će ga zato biti sve manje, „što zbog krize, što zbog kontrole".
