Izvor: Večernje novosti, 08.Dec.2012, 22:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kvalitet života na nizbrdici

NAJVIŠE šanse da žive srećno, zadovoljno, zdravo, i naravno bogato imaju deca koja se naredne godine rode u - Švajcarskoj. A bebe koje svetlost dana ugledaju u Srbiji mogu da odrastaju u uverenju da će od njih bolje živeti vršnjaci u čak 53 zemlje sveta. I ne bi to bilo tako strašno da istraživanje u obzir nije uzelo samo 80 država.Reč je o radu „Obaveštajne jedinice“ britanskog „Ekonomista“ zadužene za analatička istraživanja. U obzir su uzeli 11 statističkih pokazatelja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Među njima su neki fiksni faktori, poput geografije, ali i karakteristike koje se sporo menjaju - demografija, društvene i kulturne osobine. Na „računicu“ utiču i poverenje u javne institucije, bruto domaći proizvod, očekivana inflacija, troškovi života...I većini građana Srbije verovatno je već ovde jasno zašto se rangom ne možemo pohvaliti. Sa bruto domaćim proizvodom od oko 4.000 evra po glavi stanovnika, zaista prilično zaostajemo od najpoželjnije Švajcarske, gde ova cifra iznosi oko 34.000 evra. Inflacija je u Srbiji ove godine dvocifrena, očekuje se 12 odsto, a narednu ćemo, ako sve bude išlo po planu, završiti sa 5,5 odsto. Samo poređenja radi, u Švajcarskoj se očekuje da će ove godine rast cena biti - negativan i to 0,5 odsto, ili, jednostavnije, cene će padati. Pa je očigledno da je jedina perspektiva troškova života u Srbiji - rast. MOŽE I AUSTRALIJA SLEDEĆE godine, ukoliko ne mogu u Švajcarskoj, bilo bi dobro da se buduće majke porode makar u Australiji. Ona je druga na listi zemalja po kvalitetu života. Slede Norveška, Švedska i Danska. Srbija deli 54. poziciju sa Alžirom. Ispred nas su Slovenija (32) i Hrvatska (46). Najgore mesto za rođenje u 2013. godini je Nigerija.- Sve više pada kupovna moć - kaže Vladana Hamović, redovni član Nacionalnog društva ekonomista Srbije. - Sve smo siromašniji i za svoju platu možemo da kupimo sve manje. Sve se svelo na puko preživljavanje. Gotovo 60 odsto zaposlenih u Srbiji bukvalno preživljava sa svojom platom. S druge strane, sve smo zaduženiji, jer smo ušli u razne kredite. U zemlji gde privreda radi veoma slabo, to je izuzetno veliki rizik. Ljudi gube posao, nezaposlenost je velika, a politička situacija je problematična. Vlast u najmanju ruku ne pogoduje stranim investitorima, a upravo vlast treba da bude podstrekač. Domaćeg kapitala je malo, barem ono što je ostalo u zemlji, jer i naši tajkuni ne žele da rizikuju svoj novac ovde. Sada smo u srednjem veku. I ne vidi se ništa što bi nam dalo nadu da izdržimo naredne godine. Ništa se ne radi na tome da nam bude bolje.A loše nam je, veruje Vladana Hamović, jer smo predugo u tranziciji. Iz nje ne izlazimo već skoro dve decenije.- Kod nas tranzicija traje čini mi se duže nego bilo gde u svetu - dodaje Vladana Hamović. - To je izazvalo mnogobrojne promene. Narod je izgubio poverenje u svoje stranke, u vlast, a izgubio je i veru da će se desiti nešto bolje. U dugoj tranziciji izgubio se i svaki smisao za pravdu i pravednost. Doneli smo neke zakone, ali je problem što svi oni slabo funkcionišu. Ljudi u njima ne vide svrhu. Ne veruju ni u šta. Čitav ambijent - od vere u državne institucije do građana je srozan.Na rang zemalja na ovoj listi uticaj je imao i doživljaj građana koliko su srećni. Poslednje istraživanje na ovu temu, „Galupova“ lista najsrećnijih nacija, Srbiju je smestilo na 91. mesto među 155 zemalja. Rezultati ove ankete su pokazali da su stanovnici bogatijih zemalja uglavnom srećniji od siromašnih. I na vrhu ove liste dominiraju skandinavske zemlje, jer je u tom regionu pronađen najbolji socijalni i ekonomski balans između prihoda i blagostanja. To koliko smo srećni, upozoravaju psihoterapeuti, najviše zavisi od nas.- Kod nas definitivno postoji kriza nade - objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević. - Nada je da se veruje u pozitivnu budućnost. Imamo viziju da će nam biti dobro i želimo da nam bude tako. Za razliku od želje, nada je pasivna. Ne možemo pojedinačno da je stvorimo, moramo zajedno. Tu leži problem. Ne umemo kolektivno da se organizujemo, da zajedno poboljšamo kvalitet života. Zato smo tu gde smo. Nostalgični smo, razmišljamo kako je bolje drugima. Zaboravljamo da 70 odsto toga kako ćemo živeti zavisi od nas samih. To je glavni zadatak političara, da nam pomognu da živimo bolje.

Nastavak na Večernje novosti...