Izvor: Politika, 10.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvaka 51
Promenom planirane putanje olimpijske baklje kroz San Francisko izbegnuta su iskušenja, verovatno mnogo veća od onih s kojim su se suočili organizatori štafetnog širenja olimpijskih ideala na prve tri etape njenog puta, ne samo u Velikoj Britaniji i Francuskoj, već i u postojbini olimpizma Grčkoj, u kojoj su u antičko doba čak i ratovi prekidani u vreme Igara.
Time, međutim, sva iskušenja na putu baklje dugom 137.000 kilometara nisu završena. Zagovornici „Slobodnog Tibeta”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez sumnje, biće u pripravnosti i na ostalim kontinentima, a ne sme se zaboraviti da ruta olimpijskog plamena vodi i kroz Tibet, uključujući i uspon na „krov sveta” Mont Everest, a posao zaštitnicima baklje neće olakšati ni jučerašnje obraćanje dalaj lame u kojem je ponovo pružio podršku organizaciji 29. letnjih Olimpijskih igara u Pekingu...
Uprkos tome, olimpijski oci i dalje moraju da brinu da li će se Igre u Pekingu održati u skladu sa olimpijskim idealima bez eskalacije političkih tema i gestova. Opasnost za Igre najverovatnije neće vrebati s ulica ili tribina (za to će se sigurno postarati domaćini), već s olimpijskih borilišta, jer iz nekih zemalja stižu najave da bi nekako trebalo izraziti neslaganje s kršenjem ljudskih prava...
To bi, međutim, bilo direktno kršenje Olimpijske povelje i na to je juče iz Pekinga, u kome se održava serija sastanaka olimpijske porodice, upozorio Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta.
„Sloboda izražavanja je osnovno ljudsko pravo i kao takvo nije bilo potrebno da dobije mesto u Olimpijskoj povelji”, rekao je Žak Rog predstavnicima 205 nacionalnih olimpijskih komiteta, dodavši da je tumačenje člana 51 Olimpijske povelje „stvar zdravog razuma”.
Tako član 51 postaje kvaka 51.
Olimpijci imaju pravo na slobodu izražavanja, ali moraju da poštuju član 51 olimpijskog statuta u kojem stoji da su na olimpijskim borilištima i svim olimpijskim prostorima zabranjene sve vrste političke, religiozne ili rasne propagande.
Olimpijci, dakle imaju osnovno ljudsko pravo da izraze svoj politički stav, ali im Olimpijska povelja to zabranjuje. Ovo vrzino kolo, ipak, lako je objasniti i to čini i predsednik MOK:
– Za naš zahtev da na olimpijskim borilištima ne bude propagandnih aktivnosti ili demonstracija imamo veoma dobar i jasan razlog, jer ćemo tamo imati 205 zemalja i teritorija, od kojih su mnoge u međusobnim konfliktima, pa Igre ne smeju da se pretvore u mesto političkih ili verskih rasprava.
Zbog toga će svi učesnici Igara u Pekingu morati da potpišu izjavu da poštuju pravila ponašanja propisana u Olimpijskoj povelji, a to se čini odavno, ne smo zbog smanjenja rizika od političkih ekscesa, već i sprečavanja dopinga, afirmacije fer-pleja i duha zajedništva.
To će, naravno, važiti i za naše sportiste, a nije potrebno naglasiti da bi majica sa natpisom „Kosovo je Srbija” kakvu je Milorad Čavić nosio u Ajndhovenu izazvala znatno teže posledice ne samo za onog ko je obuče, već i za celokupnu sportsku misiju Srbije, koja se pod svojim imenom vraća na olimpijsku scenu posle 96 godina.
Živko Baljkas
[objavljeno: 10/04/2008]
