Izvor: Politika, 29.Jan.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kustendorf 1914.
Festival koji nas je podsetio da je prva pretpostavka kulture – sloboda
Šta je potrebno da bi jedan – u svetskim razmerama relevantan – međunarodni filmski i muzički festival posvećen prevashodno studentskoj populaciji prevazišao sopstveni značaj i postao događaj prvog reda, koji sadržajem i formom svedoči o najbitnijoj isprepletenosti kulture i života? Potrebna je, između ostalog, velika godišnjica kakva je 2014, a pre svega, potrebno je da se vreme prepozna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao istorijsko, u kojem se spajaju prošlost, sadašnjost i budućnost.
Karnevalska koreografija ubistva Franca Ferdinanda, koja je označila početak ovogodišnjeg festivala Kustendorf na Mokroj Gori, praćena šarenim dugim vatrometom, na spektakularan način posebnog teatra pod otvorenim nebom iskazala je raznovrsnu simboliku u kojoj se odslikavaju i početak rata i početak borbe za slobodu naroda potlačenih od strane Austrougarske. Tako je počelo dešavanje koje je gotovo celih nedelju dana predstavljalo raznovrsne savremene oblike svetske i domaće umetnosti – one koja počiva na znanju i izvire iz autentičnih tradicija i formi života. Jer, prava umetnost – bez obzira to da li je iskazana kroz film, muziku, pozorište iliperformans– brižljivo čuva kritički odnos spram društva instant informacije i tehnologije novog doba. Štaviše, gajeći sećanje na svoje poreklo i prikazujući iskonsku sponu lokalnog i univerzalnog, originalna umetnost se uvek, pored ostalog, pojavljuje i kao izraz koji je subverzivan u odnosu na vreme u kojem izranja.
U filmskom delu festivala, ovi elementi prikazani su kroz niz ostvarenja, poput Sorentinovog Velika lepota, zvanično najboljeg evropskog filma protekle godine, ili Avranasovog Gospođica nasilje, kao i nezaobilaznog i izuzetnog Farhadijevog filma Prošlost. Jer, film Velika lepota predstavlja dekadencijuRima, koji se suštinski ispostavlja i kao ogledalo savremenog evropskog društva u celini, a slikajući nihilizam, italijanski reditelj Sorentino – kojeg već zovu novim Felinijem – postavlja i alternativu vere kao i sasvim drugačijih ličnih izbora. U filmu Gospođica nasilje, obratno, iskazuje se potpuna moralna propast koja se rađa kao posledica situacije socijalnog beznađa siromašneporodice u Grčkoj,što, sa druge strane,dočarava realnost mnogih evropskih država danas, gde je nasilje u različitim oblicima sve više prisutno. Sa treće strane, iranski film Prošlost podseća na sveprisutnost prošlosti u našim životima,upućujući na prožetost vremenskih dimenzija u kojoj ljudske egzistencije pronalaze smisao.
Muzički deo festivala – posebno nastupi bendovaNou smouking orkestra,Mahala rai banda i Zaz – iznova je izneo na svetlo dana bitnost autentičnosti i tradicija, odnosno načina na koje muzika naroda postaje svetska muzika. Ovi, kao i ostali koncerti najnovijeg Kustendorfa, kroz različite muzičke forme suprotstavljaju se i savremenom imperijalizmu i kolonijalizmu, što je ponajviše došlo do izražaja kroz nove pesmeNou smouking orkestra, komponovane na stihove Matije Bećkovića „na ovom svetu više neće biti rata kad ne bude Velikoga brata”.
Od početka zamišljen kao alternativni festival koji se održava bez komercijalnih sponzora, bez crvenih tepiha i holivudskog glamura, ovogodišnji Kustendorf ponovo je okupio svetsku filmsku i muzičku elitu. Svemu tome ovaj festival je pridodao novi kvalitet istaknute društvene svesti i angažovanosti, čime je postao ne samo simboličko već i istinski saborno mesto za sve umetnike čije stvaranje ne želi da bude podređeno profitu i zahtevima tržišta. U tom svetlu, činjenica da se ovde dešava i susret dve generacije– proslavljenih i početnika, majstora i učenika, isto tako ni najmanje nije slučajna, jer u sličnom duhu teži da iznedri specifičan obrazovni potencijal kakav je neophodan za pravu umetnost. Zato su i na ovom Kustendorfu, uz takmičarski program mlade generacije, neizostavne bile radionice i razgovori Farhadija, Kusturice, Arijage i Kaminskog, kao i Fremoa, sa studentima iz svih delova sveta.
Zajednička nit vodilja za prisutni široki spektar različitih aktivnosti sadržana je u razumevanju da se istorijsko vreme i vreme kulture uvek dešavaju u istom trenutku. Jer, prava umetnost i prava kultura, uvek upućuju na znanje u celini, kao i na najveće vrednosti za koje se živi i stvara. Kustendorf,koji možemo zvati Kustendorf 1914, u prvi plan je postavio već skoro zaboravljenu veliku ideju slobode. Ili, počevši od rekonstrukcije sarajevskog atentata, preko predstavljanja niza izvanrednih ostvarenja, ovo je festival koji nas je podsetio da je prva pretpostavka kulture - sloboda.
Fakultet za medije i komunikacije
Bogdana Koljević
objavljeno: 29.01.2014.
