Izvor: B92, 13.Jul.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kušner: Novo rešenje ili Ahtisarijev plan

Tokom posete Beogradu, šef francuske diplomatije Bernar Kušner objasnio je stavove svoje zemlje u ekskluzivnom intevjuu za B92.

B92: Gospodine ministre, od dolaska predsednika Sarkozija gledamo jednu vrstu francuske spoljnopolitičke ofanzive i u EU i po pitanju Kosova. Juče je on razgovarao sa ruskim predsednikom Putinom. Da li znate o čemu su govorili?

Kušner: Znam o čemu su razgovarali. Zaista u Francuskoj imamo novu vladu, novog premijera, novog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predsednika i novog ministra spoljnih poslova. Vaša zemlja takođe ima novu vladu i nadam se da će obe nove vlade moći da pronađu novu politiku. Što se tiče Kosova, kao što znate, francuski predsednik je u Hajligendamu predložio da se da još malo vremena za razgovor. To je ono što smo predložili premijeru Koštunici, ministru spoljnih poslova i predsedniku Tadiću večeras: malo vremena kako bi se došlo do kompromisa. Ali treba imati u vidu da ako ne bude došlo do kompromisa, ako Srbija ne razume da su njeni prijatelji već duže od jednog veka upravo Francuzi, Evropa odnosno Francuska kao deo Evrope, ako ne uspemo u to da je uverimo, onda ćemo morati da donesemo odluku zato što Rezolucija 1244 ne može večno da traje. Na Balkanu mora da bude uspostavljena stabilnost a pogotovo na Kosovu.

B92: Ne znam da li izbegavatete da odgovorite na pitanje o čemu su razgovarali predsednici Sarkozi i Putin. Stiče se utisak da će bez obzira na angažman Francuske i EU taj problem, ako bude razrešen, biti razrešen u dijalogu dve velike sile, SAD-a i Rusije.

Kušner: Nisam vam odgovorio zato što nisu mnogo ni razgovarali o Kosovu. Predsednik Francuske je rekao Putinu isto što i na samitu G8, da želimo da sačekamo još malo, još malo da radimo na tome da se između obe strane nađe kompromisno rešenje i to uz veću intervenciju Evropske unije. Eto šta je rekao Nikola Sarkozi. To je evropski problem i Evropljani moraju njime više da se bave. Gospodin Havijer Solana je na tom problemu dosta radio. I svih 27 članica je vodilo dugačke razgovore, i to tri puta bar po tri sata da bi došli do zajedničke pozicije i uspeli smo.

B92: Ono što se meni čini je da ne tumačimo na isti način reč kompromis. Šta je kompromis po vašem mišljenju kada je reč o Kosovu.

Kušner: Kada bismo kompromis razumeli na isti način bilo bi lako, ne bi bilo problema. A problema ima. Mislimo da je rat, lom, razaranja, nesreća, masakri koji su obeležili kraj jugoslovenske federacije, da su bili posebno teški na Kosovu zato što je Kosovo bilo deo Srbije. Nije bilo nezavisna država nego autonomna republika odnosno autonomna oblast koju je nažalost g. Milošević uništio.

B92: Nikada nije bila republika.

Kušner: U redu, bila je autonomna pokrajina. Autonomne su bile Vojvodina i Kosovo. Kao što znate republike se prave, prave ih narodni pokreti ali i želje naroda. Tu je bilo problema ali bilo ih je i u Bosni...

Mora se naći rešenje za taj deo Balkana, koji je još ostatak drame i rušenja jugoslovenske federacije. Kompromis je između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca sa Kosova. Mora se naći rešenje koje će sve zadovoljiti.

B92: Zašto autonomija nije rešenje koje bi sve zadovoljilo?

Kušner: Zato što autonomiju predviđa Rezolucija 1244, a ta rezolucija je privremena, a konačan status, kao što i piše u Rezoluciji 1244, mora biti određen naknadno. Ovo je taj trenutak. Mi imamo vojnike tamo (na Kosovu), na hiljade njih, potrošili smo mnogo novca i to ne može večno da traje. Štaviše, ni ljudi koji tamo žive ne žele da to večno traje.

Vi pričate o Srbiji i u pravu ste, pošto ste Srpkinja, ali postoji i druga strana a to su Albanci sa Kosova koji žele potpuno suprotnu stvar i koji su se borili za nezavisnost. Svi, njih 98 posto želi nezavisnost. Šta da se radi? Dijalog se mora obnoviti, da li u narednih 6 meseci koliko je tražila Francuska, ili 4 meseca koliko predlažu SAD, ne znam.

Postoji nova rezolucija i ona se mora uzeti u obzir kako bi se stvorio kompromis, konsenzus, kako bi deca onih koji su se borili imala budućnost. To je ono što želimo da uradimo. Mi nismo zli, ne želimo da uništimo Srbiju. Mi smo prijatelji Srbije, ja od rođenja, a Francuska više od celog veka. Dobro pazite! Imate prave prijatelje ali i lažne. Pravi prijatelji vam, gospođo, kažu gledajući vas pravo u vaše plave oči: razvoj - imate ga; demokratiju upravo stičete i imate je, ostvarili ste odličan napredak, pred vama je mesto u Evropi, mesto u svetu, ali ne treba sada problem Kosova da bude taj koji će vam praviti probleme, činiti da vam bude loše. Taj problem mora da se reši.

B92: Imam osećaj da sigurno razumete da ono što vi nazivate kompromis za Srbiju je poraz. Srbija treba da prihvati nezavisnost Kosova, da se odrekne dela svoje teritorije. Teško je to prihvatiti kao kompromis.

Kušner: Gospodo novinari, to nije istina. To nije poraz nego uspeh. Kosovo je za vas poput raka, bolesti. Prestanite o tome da razmišljate kao o porazu. Ako već niste hteli poraz, niste smeli da bombardujete, da šaljete policiju i vojsku. To je prošlost, gotovo je. Svaki rat se, na kraju, završava mirom na kom se radi. Stvorimo mir. To neće biti poraz. Mir će biti vaš trijumf, uspeh Srbije. Nećete me naterati da kažem da je kraj nekog rata, poraz. Ne. To je sve gotovo, sada je 21. vek, pred vama je moderna budućnost u jednoj sjajnoj zemlji. Pogledajte Srbiju u odnosu na druge. Imate fantastične prilike, nemojte da ih upropastite.

B92: Ali vi niste na kraju rata proglasili nezavisnost Kosova, nego treba da bude proglašena danas i nezavisnost treba da prihvati ne g. Milošević, kome je suđeno i koji je umro, nego predsednik Tadić koga hvalite kao demokratu. Tu je problem.

Kušner: Mi nismo proglasili nezavisnost. Lično sam bio odgovoran za Kosovo skoro dve godine i nikada nisam govorio o nezavisnosti. Nadao sam se pomirenju. Do tog pomirenja, gospođo, nije došlo. Sada treba sačekati, dati još nekoliko godina, možda još jednu generaciju.

U međuvremenu, mi koji smo odlučili, mislim na Ujedinjene nacije, evropske zemlje, da se rat prekine, da se prekinu patnje naroda, nismo odlučili da se borimo protiv Srba. Ne. Dakle, mi mislimo da konačan status treba da smiri stvari. Taj status, po mišljenju g. Martija Ahtisarija koji je radio duže od 14 meseci da bi se uspostavio dijalog, ne može biti drugi osim nezavisnost. Mi mislimo da možemo da pokušamo da nađemo neko drugo rešenje, status koji bi zadovoljio obe strane. Nadam se da je to moguće i to je ono što sam rekao g. Koštunici.

B92: Ali to je pitanje od milion dolara, šta je to ako nije nezavisnost a nije ni Kosovo u sklopu Srbije. To je pitanje od milion dolara, kako vi to zovete.

Kušner: Možda ćemo biti dovoljno pametni da otkrijemo neki novi status koji neće biti primena prava, starog dva ili tri veka, koji će biti novitet u modernom svetu, koji će biti dve nezavisne države koje bi možda zajedno napredovale prema Evropskoj uniji ili možda prema nečem drugom, ali zajedno, bez potpunog razdvajanja. Jednog dana će se ta dva naroda sresti, siguran sam. Treba jednostavno sačekati da se sećanja, mržnja, masakri, patnja – smire. To je uvek tako. Nisu Ujedinjene nacije izmislile takav status, to se već dogodilo u Istočnom Timoru, u Eritreji i na drugim mestima i to nije ništa novo. Sve je bolje od rata, patnje i uništavanja. E sada, rat se dogodio. Treba pomiriti oba naroda. Čini nam se da možemo naći poseban status koji bi balansirao između dve nezavisnosti. Eto, a ako ne uspemo da dođemo do rešenja, do nezavisnosti će morati da dođe.

B92: Vi ste danas izjavili da je ono što će se desiti nastavak pregovora i da bi bilo dobro da se nađe kompromis. Ukoliko on ne bude međutim pronađen, vraćamo se Ahtisarijevom planu. Ahtisarijev plan jeste nezavisnost.

Kušner: Izjavio sam i to mislim i 27 evropskih zemalja...

B92: Dakle govorite o nezavisnosti

Kušner: Ne govorim o nezavisnosti, već kažem da ako ne uspemo da nađemo poseban, originalan status za Kosovo, koji će zadovoljiti obe zemlje, onda ćemo morati da govorimo o nezavisnosti, zato što nema drugog rešenja. Međutim, Francuska je intervenisala upravo da bi se došlo do drugog rešenja, da bi se pronašlo kompromisno rešenje zato što, možda nije bilo dovoljno dijaloga. Dali smo još malo vremena i šansu miru. Ako u tome ne uspemo, mislim da će doći do nezavisnosti. To bi zaista bilo jedino rešenje, ali se nadam da nije tako.

B92: Zašto bi Agim Čeku seo da razgovara, kada neuspeh pregovora znači nezavisnost za Kosovo? To je cilj Kosova.

Kušner: Zato što je g. Čeku pametan i mudar političar. Zato što bi mogao da pomisli da njegovi prijatelji, oni koji su ga podržali u teškim trenucima, imaju dovoljno svesti da mu zatraže da nastavi pregovore. Ukoliko sa obe strane postoji želja i mogućnost pregovora, nismo mi ti koji treba da pregovaraju umesto dve strane. Obostrani prijatelji mogu biti pomagači, i to je sve. Mislim da je najgore reći da se više ništa ne može učiniti. U tom slučaju bih razumeo da vam treba odluka spolja i onda će do te odluke i doći. Ne možemo naše ljude zauvek držati na Kosovu. Ne možemo da izdržavamo taj ljudski, finansijski napor koji traje već godinama. Rezolucija 1244 ne može večno da traje. Mora da prestane.

B92: U dokumentaciji sam pronašla da vi jeste zapravo govorili o nezavisnotsi. Godine 2003. ste bili u pohodu na region sa g. Holbrukom. Tada ste govorili da je Srbija izgubila Kosovo i tada ste se u jednom zajedničkom tekstu u "Vol stri džornalu" pisali o tome da treba što pre razrešiti to pitanje. Takođe se političari sa Kosova hvale kako ste im uputili poruku da je na kraju ovog puta nezavisnost za Kosova i oni na Kosovu veruju u reči vaše da će Francuska biti na njihovoj strani.

Kušner:Duboko sam uveren da će, ako nema dobre volje s obe strane i posle rata koji je vođen za nezavisnost, doći će do nezavisnosti. Ali nisam ja taj koji odlučuje.

B92: Jeste vi onaj koji odličuje?

Kušner: Nisam, ja uopšte ne odlučujem. Mogao sam, ali nisam. Mogao sam da savetujem ljude, ali oni sami između sebe treba da odluče. Nažalost, do toga nije došlo. Sa jedne strane traži se nezavisnost, sa druge se to odbija. To nije dovoljno. Šta se dešava kada se završi rat u kom se 90 procenata ili više stanovništva borilo za nezavisnost? Šta se dešava ako nema izlaza, ako nema pravog puta, nema nade za mlade, šta se dešava? Ljudi hoće nezavisnost, naravno. Da li možemo da upotrebimo inteligenciju i prilagodimo se vremenu i modernom svetu? U Francuskoj, uostalom, kao i bilo gde u Evropi, nema više mesta za etničke konflikte, za verske konflikte. To više nije moguće.

B92: A ti konflikti se razrešavaju, a ima ih u svetu, tako što treba samo sakupiti kritičnu masu i tražiti nezavisnost i ona se automatski dobija. Da li je to recept koji treba sada usvojiti?

Kušner: Nema apsolutnog pravila. Ako su se ljudi borili i kada ne prihvataju da žive zajedno... Ne možete optuživati one koji hoće mir, za stanje napetosti i mržnje. Za sada oni ne žele da žive zajedno. Šta onda Evropska unija i Ujedinjene nacije mogu da učine? Da ih razdvoje neko vreme u nadi da će se ponovo spojiti. To je jedino rešenje, šta hoćete drugo da izmislimo? Zato je Francuska zatražila još vremena da bi „mirovni pregovori" mogli ponovo da prorade. Ako je to nemoguće, onda će naravno biti primenjeno rešenje g. Martija Ahtisarija.

B92: Šta je to u planu g. Martija Ahisarija što je tako briljantno osmišljeno ?da nije podležno nijednoj promeni. Ja sam negde pročitala da je jedna od vaših deviza da sve treba menjati. Makar i po cenu neuspeha. Zašto ne i Ahtisarijev plan?

Kušner: Da, sve se može promeniti ako to hoćete. Marti Ahtisari nije bilo ko, on je specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, čovek mira koji je uspeo u brojnim mirovnim operacijama, koji je bio predsednik Finske i koji je proveo duge mesece pokušavajući sa svojom ekipom u Beču, spoji Srbe i Albance sa Kosova. Nažalost, njegove nade nisu ostvarene. Nažalost, nažalost, nažalost. Kažem vam, najbolji prijatelji Srba su oni koji im savetuju da sada nađu kompromis.

B92: Vi ste bili izaslanik UN-a na Kosovu u veoma teškom periodu posle rata pa ste i te kako osporavani i kritikovani. Zašto g. Ahtisari ne sme da bude kritikovan za nešto što u njegovom planu možda nije najvrenije napisano?

Kušner: Ali možete da ga kritkujete! Mene nisu baš tako mnogo kritikovali, ali normalno je da vas neko kritikuje. Znate, jedini način da vas ne kritikuju jeste da ništa ne radite. To je bar lako. Ali kad vam ljudi iskreno kažu, gospođo, nisam neprijatelj Srba. Ja sam njihov prijatelj. Poznajem malo Balkan, poznajem malo i Kosovo, ali dobro znam Ujedinjene nacije i mnogo znam o ratu i mislim da posle svakog rata treba naći kompromis. Gde je kompromis? Da li do njega možemo da dođemo? Ako u tome ne uspemo posle Francuske inicijative da se nastave pregovori, mislim da će morati da se nađe rešenje. Postoji rizik da to rešenje, i bez vašeg učešća, bude nezavisnost. A trebalo bi takvu situaciju izbeći, treba izbeći konflikt između onih koji će prihvatiti i onih koji neće prihvatiti rezoluciju Ujedinjenih nacija. Neophodna nam je rezolucija Ujedinjenih nacija.

B92: Kada Albancima kažete na kraju puta je nezavisnost, koliko je dugačak taj put, u danima, mesecima, godinama?

Kušner: To je teško znati, rezolucija nije izglasana.

B92: Ali vi ste to rekli.

Kušner: Mi smo tražili šest meseci, zatim je potrebna rezolucija kako bi se okončao taj status koji je nemoguće nastaviti. Kakav je status UNMIK-a, KFOR-a, i Rezolucije 1244? To je dalje neodrživo. Misija je oformljena da traje samo u prelaznom periodu.

B92: Vi ste rekli da Ahisarijev plan garantuje Srbima ono za šta se nije izborila ni njihova vlada, vlada u Beogradu, i da je zato tak plan dobar.

Kušner: Da. Na Kosovu postoji zabrinjavajući problem a to je naravno položaj Srba koji su tamo ostali. Njih apsolutno treba štititi. To predviđa Ahtisarijev plan, to bi svakako predvideo i neki drugi. Ali za sada postoji samo Ahisarijev plan, drugog za sada još nema na vidiku. Ahtisarijev plan predviđa na precizan način zaštitu Srba kao i održavanje veze između Srbije i Srba na Kosovu, kroz autonomiju određenih zajednica itd.

B92: Autonomija koja uvek može biti dovedena u pitanje odlukom Vlade u Prištini.

Kušner: Jeste, u pravu ste, ali treba imati poverenja. Već dugo sam siguran da je zaštita Srba potrebna i naš poraz je bio što to nismo odmah razumeli, kada sam bio na Kosovu. Da shvatimo da su jednom žrtve na Kosovu bili Albanci a da su potom žrtve postali Srbi. Trebalo je da ih zaštitimo. Pokušali smo i često u tome nismo uspeli. Uvek sam milslio da će se zaštita Srba na Kosovu odvijati u nezavisnom ili autonomnom Kosovu, onda kada Srbi budu živeli na suverenom Kosovu učestvujući u njenoj Vladi. Mada, nikada nisam izgovorio reč nezavisnost dok sam obavljao mandat na Kosovu. I sam sam tada stvorio vladu u kojoj su Srbi zauzimali funkcije, bili su ministri.

B92: Vi vrlo dobro znate kakva je situacija bila a verujem da imate saznanja kakva je sada. Ne postoji sloboda kretanja, nema povratka izbeglica. Za vaše ime vezuje se ta teza o opravdanosti humanitarne intervencije. Koja može da zanemari suverenitet zemlje ukoliko su ljudska prava građana te zemlje pogažena. Koju intervenciju bi sada trebalo primeniti da bi ljudska prava Srba bila zaštićena?

Kušner: Odlično pitanje. Prva stvar je da su, u odnosu na ono vreme kada sam bio na Kosovu znači od 1999. do 2001., stvari bolje. Nije savršeno, ali kretanje Srba i njihova sigurnost su daleko bolji nego na početku mandata UN-a. To nije dovoljno ali, gosopođo, bolje je. Šta možemo, šta moramo da uradimo? Moramo im dati isti status, istu slobodu, istu mogućnost da putuju, zapošljavaju se, obilaze zemlju kao i Albancima na Kosovu. Apsolutno mora da postoji ravnopravan položaj. Nažalost, to još uvek nije postignuto ali se nadam da hoće. Bojim se da se to neće dogoditi pre određivanja jednog realnog, nezavisnog statusa za Kosovo. Možda se varam, ali to je moje mišljenje.

Drugo, što se tiče intervencije. Dugo sam verovao, a sada to ne mislim samo ja, već tako misle i Ujedinjene nacije, tako je po međunarodnom pravu - postoji odgovornost da se zaštite ljudi. Suverenitet jeste za svako poštovanje dok sama država poštuje svoj narod, ali iznad suvereniteta postoje ljudska prava. I istina je, postoje međunardone inetervencije koje su preduzete radi zaštite žrtava. Zato smo došli na Kosovo. Kao što sam rekao, nismo dovoljno brzo uvideli da su posle Albanaca žrtve na Kosovu postali i Srbi. I treba ih zaštititi. Naravno.

B92: A kako?

Kušner: Prvo uz pomoć međunarodne policije i vojske, a kasnije, jednog dana zahvaljujući Kosovu koje će moći samo o sebi da vodi računa.

B92: U jednom intervjuu iz 2004. rekli ste da biste sa oduševljenjem prihvatili podelu Kosova ukoliko bi to bilo rešenje problema u regionu. Da li i danas mislite da to treba razmotriti kao jednu od opcija?

Kušner: Da, mislim da bi to moglo da bude rešenje ja bih vam to i potvrdio sa dosta entuzijazma. Nisam siguran da je to rešnje. Ne znam. To sada isključivo zavisi od dva naroda, od obe etničke grupe. Šta hoće, da li hoće da žive zajedno, da li hoće da učestvuju u stavranju budućnosti, da li imaju nade, da li žele da žive slobodni ili kao sluge. To oni sami moraju da odluče. Mi, međunarodna zajednica, mi smo, gospođo učinili sebe što smo mogli. Poslali smo trupe, potrošili dosta novca, prisutni smo skoro deset godina na Kosovu. Tačnije osam godina. Šta još možemo da učinimo?

B92: Da odredite status Kosova.

Kušner: Da, odredićemo status Kosova. S tim što smo se potrudili, naročito Francuska i cela Evropska unija, da damo još vremena da bi se postigao sporazum. Ako do kompromisa ne dođe, mislim da ćemo morati da se odlučimo za nezavisnost, govorim vam najiskrenije što mogu. Snažno želim da se dođe do kompromisa i da dva naroda uspeju najzad da žive zajedno, bez ubijanja. Ako do toga ne dođe, onda će međunarodna zajednica, kao što je to činila u drugim zemljama, odlučiti jer Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da odluči.

B92: Kao i mnoge vaše kolege dovodite u vezu evro integracija srbije i status kosova. Da li je to malo nefer stav jer vrlo dobro znate da srbija ne može da nekakvom svemirskom brzinom uđe u EU. To je ponuda koja nije realna.

Kušner: Hm, svemirska... Gospođo, ja ništa ne obećavam. Ako nećete da uđete Evropsku uniju, nemojte da ulazite. Ali vi želite u Evropsku uniju! E pa mi ćemo se truditi. Nisam ja taj, niti hoću da pravim takvo poređenje. Neću ja da trgujem između Kosova i Evropske unije, ali je tako. Nećete ući u Evropsku uniju ako budete imali nerešene etničke i verske probleme.

Znači, vi rešite te probleme, a mi ćemo se truditi. U razgovoru sa mojim kolegom, ministrom spoljnih poslova Vukom, obećali smo da ćemo dati sve od sebe da se stvari ubrzaju. Postoji mnoštvo pravila da bi se ušlo u Uniju, odnosno dobio status kandidata. Nadam se da ćete steći taj status tokom predsedavanja Francuske Evropskoj uniji u 2008. godini. Ali to ne zavisi od mene, nego od vas. Mi , mi smo apsolutno za i to govorimo godinama: Srbiji je mesto u Evropskoj uniji. Želimo da budete tu, i to je vaša budućnost. Zato morate da prestanete sami sebi da pravite prepreke sa tim Kosovom.

B92: Da li se plašite pobune Albanaca ako ne dobiju nezavisnost, ako je ne dobiju tako brzo kako očekuju?

Kušner: Ne, ne bojim se. Uostalom u životu se više ne boljim toliko. Bojim se nerazumevanja. Bojim se da se ne shvata da su prijateljstvo i bratstvo bolji od rata. Bojim se da se ljudi nisu mnogo promenili. Bojim se da bi se, kao što je često slučaj, moglo reagovati nasiljem. S obe strane. Želim i nadam se da to neće biti slučaj. Inače, znate kako, ako se u politici bojite, onda njome ne treba da se bavite.

B92: I na kraju, govoreći o prijateljstvu, čula sam da imate nameru da posetite i grob Adema Jašarija.

Kušner: Da posetio sam grob više puta, nisam siguran da ću i ovaj put. Ali jesam, išao sam na grob Adema Jašarija. Znam da je on bio jedna od prvih žrtava, znam da se borio u Drenici sa članovima porodice i znam da je oko sebe okupljao masu. Ali bez obzira da li ću posetiti grob ili ne to ne znači ništa više od poštovanja za žrtve. Da ste mi tražili da posetim grob srpskih žrtava koje su dale svoj život, otišao bih.

B92: Da li ima još neka žtrva čija vas je sudbina ganula do te mere, da odete na grob.

Kušner: Ja ne pravim razliku među žrtvama. Uveravam vas da, kada bih mogao, samo ne znam da li ću imati vremena, da posetim grob g. Jašarija, onda bih obišao i grob 14 dece i zemljoradnika iz Starog Grackog. Reč je o srpskim žrtvama. Taj masakr se dogodio kada sam stigao na Kosovo, i to me strašno, strašno, strašno pogodilo.

Gospođo ne pravim razliku među žrtvama. Mislim da je mir najbolji. Da treba uzeti budućnost onako kako ona dolazi. Sa optimizmom. I ne razmišljati stalno o prošlosti.

Znate šta sam naučio od Srba? Nikada ne treba započinjati rečenicu u sadašnjem vremenu i završiti je u prošlom. Treba rečenicu početi sadašnjim vremenom i završiti je budućim. Ne razmišljajte stalno o prošlosti. Ne razmišljajte stalno o stradanjima Srba u prošlosti. Razmišljajate o onome što je pred vama. Možda o Evropskoj uniji, pošto ste me već naveli da pričam o tome. Ali u svakom slučaju, nije, gospođo, poraz, dati svima malo vremena za predah.

B92: Hvala vam, da li ćete to preneti i Albancima?

Kušner: Ja vas pozivam da to pratite, mada ne znam da li će to biti na televiziji. Ali vam obećavam vam da ću im to reći.

Nastavak na B92...