Izvor: Blic, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurs diktiraju veliki igrači
Zbog jačanja dinara prema evru došlo je vreme da Narodna banka Srbije interveniše i zaštiti integritet deviznog tržišta, zajednički su, u razovoru za novembarski broj magazina "Bankar” ocenili Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Srđan Petrović, predsednik Izvršnog odbora Panonske banke i Slobodan Radun, generalni direktor Radun grupe.
Devizno tržište je kartelisano od strane nekoliko velikih banaka, a interes tih glavnih igrača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije da kurs raste, već da pada, tvrdi Petrović. Jer, ako se banke zadužuju u inostranstvu, a kurs raste, one imaju negativne kursne razlike zato što im dug u dinarima raste. Bankama pad kursa odgovara zato što sada devize uglavnom prodaju preduzeća, koja su se zadužila u inostranstvu.
"Nisam baš siguran da li je NBS do kraja svesna šta znači prepuštanje tržišta slobodnoj igri učesnika koji imaju isti interes, da ostvare pozitivne kursne razlike, a to mogu kada se finansiraju spolja i ovde plasiraju kredite u dinarima. To što je takvim igračima omogućeno da kroz odnos potražnje i ponude određuju kurs, ima sijaset reperkusija na realni život”, istakao je Petrović.
Uz podsećanje da je „neprirodna" apresijacija domaće valute karakteristika svih zemalja, koje su imale nagli priliv kapitala, Živković ističe da je u Srbiji taj feomen poslednjih meseci kombinovan sa ubrzanjem inflacije. Problem je što se ni povećanjem obaveznih rezervi na 70-80 odsto ništa bitno ne bi desilo, smatra on. Sa druge strane NBS je izložena kritikama zbog troškova „sterilizacije", a ako bi, na primer, na tržištu kupila 116 miliona evra, morala bi odmah da uključi drugu, jako skupu „pumpu" i povuče skoro devet milijardi dinara iz opticaja, konstatuje Živković. Po njegovom mišljenju, iako zvuči apsurdno, Srbija je sada mnogo ranjivija na političku destabilizaciju nego 90-ih, jer je u zemlju ušla velika količina kapitala, u formi kredita i investicija.
"Svaki rast rizika imaće za posledicu ne samo povlačenje kapitala koji je došao spolja, nego i teške posledice u monetarnom sektoru i na cenovnu stabilnost i to političari treba da imaju u vidu. Tim pre što u strukturi deviznih rezervi, kojima upravlja NBS, više od dve trećine čine obavezne rezerve, formirane po osnovu devizne štednje i spoljnih dugova banaka”, kaže Živković.
Uz podsećanje da je NBS intervenisala u kritičnim momentima, kad je kurs išao gore i da guverner izražava zabrinutost zbog apresijacije dinara, Petrović je upitao kada će se NBS pojaviti na strani otkupa. Jer, kaže on, očito je da tržište ne može da apsorbuje svu ponudu deviza, bez reperkusija na dalje jačanje dinara prema evru.
Zbog takvog kretanja kursa neto izvoznici automatski gube, a da sve bude još gore, pad evra prati rast cena inputa i to proizvodnja teško podnosi, kaže Radun i naglašava da je za privrednike najvažnije da politika kursa bude „predvidiva".
Privrednici ne traže ni visok, ni nizak kurs, već samo da je predvidiv, da mogu da se bave proizvodnjom, da ona bude što jeftinija i kvalitetnija, kazao je on.
„Država ima i druge mehanizme da stabilizuje kurs, a da ne ugrozi tržišna pravila. Mi sada trpimo negativne posledice od apresijacije, kao što bismo imali i od depresijacije. Privredi treba stabilan, predvidiv sistem, a sada ni ekonomski stručnjaci ne mogu da procene šta će biti do Nove godine. Kako mi privrednici onda da pravimo planove za 2008. godinu", kaže Radun.
Petrović navodi da se privrednicima od sredine 2006. više isplate krediti sa valutnom klauzulom, jer kurs pada, pa vraćaju manje dinara, dok banke sada imaju interes da odobravaju kredite sa revalorizacijom rasta cena na malo.
„Kako da budem siguran da će mi uredno vratiti kredit neki izvoznik koji je teško preživljavao i sa kursom od 87 dinara. Koliko se pukotina, koju firma ima kao gubitak na izvozu, može supstituisati prodajom na domaćem tržištu? Ovo je vid redistribucije i neko iz ovoga jako dobro prolazi. Ne kažem da kurs sve rešava, a pitanje je i koliko je u svemu javna potrošnja nevina", kaže Petrović.
Kretanje kursa imalo je za posledicu i promenu valutne strukture depozita. Prvi put od 1990. relativno brzo rastu dinarski depoziti, pa je pretpostavka da će i struktura kredita početi da se menja i to je možda jedina dobra posledica apresijacije, zaključuje Živković, uz opasku da su sada zadovoljni svi dužnici čiji su krediti indeksirani u evrima.
Opširnije u magazinu „Bankar"
