Izvor: RTS, 26.Nov.2013, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupus i za poklon
Proizvođači kupusa ove godine ne mogu da se raduju zbog velikog roda na njivama. Otkupna cena ovog povrća je izuzetna niska. Zato mnogi planiraju da kupus unište na njivama. Rajko Gligorić iz Futoga poklanja kupus, jer neće da prodaje nakupcima za dva ili tri dinara po kilogramu.
I dok je prošle godine rod kupusa zbog suše bio mali, ove godine kupusa ima u izobilju. Ipak, to nije smanjilo glavobolju proizvođača, koji se sada žale na nisku otkupnu cenu. Proizvođačka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << cena kupusa je desetak dinara po kilogramu, a poljoprivrednici taj novac sada ne mogu da dobiju.
"Kupci daju male cene, po prikolici nam daju za tri tone 9.000 hiljada, to je strašno", priča proizvođač kupusa iz Futoga Nikola Medić.
Rajko Gligorić kaže da neće da dozvoli da se nakupci bogate na njegovoj muci.
"Nude mi dva, tri dinara po kilogramu kupusa. Ja dok platim radnu snagu i amortizaciju, nemam od tog kupusa ništa i zato mi se ne isplati. Zato bih voleo da dođe neka radna organizacija koja je sa minimalnim primanjem, da radnici naseku sebi kupus i da kisele za džabe", kaže Rajko Gligorić.
Iako je njegova zamisao da se na njivu dođe organizovano, Gligorić ipak, nije mogao da odbije Milana Đekića iz Rumenke.
"Dobijam 13.000 poslednje dve godine što sam na birou, a u junu bi trebalo da odem u penziju. Ja sam čak gospodinu obećao ako treba sledeće godine da dođem da mu platim. Ovo sam prvi put video da neko izlazi narodu u susret, 40 tona da poseku. Nije ni njemu lako, on je tu uložio svoja sredstva, svoj trud. Svaka mu čast", kaže Milan Đekić.
I dok je cena hibridnog kupusa izuzetno niska, proizvođači pravog futoškog, kažu da su skoro sav kupus prodali i to po ceni od više od 12 dinara.
Futoški kupus je prvo povrće u Srbiji koje ima sertifikat geografskog porekla. To treba da omogući da se dobije prepoznatljiv proizvod od nacionalnog značaja koji ima i kvalitet i cenu. Problem je, međutim, što mnogi preprodavci pod nazivom futoški kupus prodaju i onaj kupus koji to u stvari nije.
"Mi smo svu u ovu kampanju krenuli da očuvamo taj proizvod i taj kvalitet koji nosi futoški kupus, kako sveži tako i kiseli. Pojavom hibridnih kupusa došlo je do industrijalizacije proizvodnje kupusa i težnje da se proizvede što veća količina i što više kilograma kupusa, a na uštrb kvaliteta", objašnjava predsednik Udruženja "Futoški kupus" Goran Puača.
U Udruženju Futoški kupus objašnjavaju da je najveći problem u Srbiji to što se u poslednje vreme proizvodnja kupusa naglo povećala, pa ponuda premašuje tražnju.
Upozoravaju da nije svaki kupus iz Futoga - futoški. Očekuju da do kraja godine dobiju kontrolne markice resornog ministarstva, koje će biti garant kvaliteta čuvenog kupusa, što će proizvođačima omogućiti veću zaradu.
