Izvor: RTS, 06.Jan.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovna moć uslovljava cenu hrane
Eventualni pad cena hrane biće posledica smanjenja kupovne moći građana, a ne pada cena pšenice i kukuruza. Očekuje se blag porast cene žita u skladu sa dešavanjima na svetskoj berzi.
U slučaju da hrana u Srbiji pojeftini to neće biti rezultat niskih cena kukuruza i pšenice već, pre svega, posledica smanjenja kupovne moći stanovništva, ocenjuju u Fondu za žito.
Direktor Fonda, Vukosav Saković upozorio je da "nema mesta optimizmu" kada je reč o pojeftinjenju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << hrane jer je cena pšenice sa 24 dinara za kilogram, koliko je koštala u januaru prošle godine, najpre pala na 16 dinara, a brašno je sa više od 30, pojeftinilo na 20 dinara za kilogram.
Pritom, proizvodi od pšenice nisu pojeftinili. Pojeftinjenje ne treba očekivati ni sada kada je cena domaće pšenice pala na 11 dinara za kilogram, dodao je Saković.
Cena pšenice u Srbiji niža je od očekivane i ne bi trebalo više da pada jer je u poslednjih desetak dana na svetskim berzama počela blago da raste.
"Razlog tome je loš rod u Argentini, koja je jedan od vodećih svetskih izvoznika", naglašava Saković i dodaje da će se cena pšenice polako oporavljati, ali da ne treba očekivati njen enormni rast.
"I najave da će pojeftiniti meso mogu se tumačiti kao posledica smanjenja kupovne moći stanovništva i pada potrošnje nego kao posledica pojeftinjenja kukuruza, kao osnovne komponente stočne hrane", istakao je Saković.
U avgustu prošle godine kukuruz je koštao 15 dinara za kilogram, dok je cena sada 7,6 dinara. Uprkos tome, stočna hrana nije pojeftinila.
