Izvor: Blic, 04.Mar.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovina „mačaka u džaku“
Uz simboličan promet na berzi cenama se može lako manipulisati i malim svotama novca. Zato bi možda trebalo imenovati pojedince, koji su sa samo nekoliko akcija, namerno ili slučajno, uticali na kretanje cena pojedinih kompanija.
Postalo je već zamorno iz nedelje u nedelju pisati o padu Beogradske berze, a niko od ozbiljnih analitičara ne usuđuje se da prognozira buduća kretanja jer ona više ne zavise samo od ekonomskih kretanja već zbivanja u sferi politike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Niko ne spori da su za berzu izuzetno važni i makroekonomski trendovi, u koje spada i zaoštravanje monetarne politike, rast kamatnih stopa i novi limiti za pozajmice po minusu na tekućim računima, koji će stupiti na snagu 1. jula. Svi se, takođe, slažu da je od presudne važnosti i politička stabilnost zemlje. No, uz te dve postoji i treća komponenta, o kojoj se malo govori, a jednako je bitna. Šta, naime, potencijalni investitor zna o poslovanju Dijamanta ili Imleka u 2007. godini? Gotovo ništa.
A, da zlo bude veće, poslednjih dana promet na berzi bio je simboličan pa se cenama manipulisalo lako i malim svotama novca. Zato bi možda trebalo razmisliti i o tome da se imenuju pojedinci, koji su sa samo nekoliko akcija, namerno ili slučajno, uticali na kretanje cena pojedinih kompanija.
Berza je postala lutrija, a dobitnici oni koji su bili srećne ruke da kupe nešto što je prodato ispod cene zbog trenutne potrebe pojedinaca za gotovinom. Naravno, da je berza likvidna, vlasnici beznačajnih svota novca ne bi krojili trendove, a posao investitora bi zahtevao mnogo više od „srećnih ruku".
Zbog svega toga nije jednostavno proceniti buduće trendove. Teoretski se zna kako zaoštravanje monetarne politike i pojačana politička nestabilnost utiču na berzanska kretanja. No, da bi cene akcija bile odraz fundamentalnih parametara kompanije, potrebno je da se učesnici na tržištu kapitala ponašaju racionalno. Nažalost, racionalnog ponašanja je malo, pa i zbog špekulantskih igara i manipulacija.
Situacija će se promeniti tek kada profesionalni investitori budu kontrolisali promete. A, kako ih privući, šta im ponuditi? Za početak, informacije. Šta, na primer, oni znaju o poslovanju Dijamanta i Imleka, strukturi njihovih prihoda i troškova, da se ne pominju razvojni planovi i buduće investicije? Institucionalni investitori žele da poslovanje bude apsolutno „prozirno", a neke domaće firme to ne žele. Čak ni svojim akcionarima, vlasnicima, ne dozvoljavaju uvid u rezultate poslovanja!
U svetu je potpuno drugačije. Tako je OTP banka iz Mađarske 14. februara objavila rezultate poslovanja u poslednjem kvartalu 2007. i organizovala konferenciju, kojoj su mogli da prisustvuju svi zainteresovani za poslovanje banke, a predstavnici uprave su bili spremni da investitorima odgovore na sva, pa čak i najškakljivija pitanja. Pre toga češki AAA auto, najveći prodavac automobila u srednjoj Evropi, objavio je upozorenje investitorima da su u četvrtom kvartalu 2007. postigli lošije od očekivanih rezultata. U Srbiji pak mnoge kompanije ne objavljuju ni godišnje izveštaje, a kamoli slična upozorenja investitorima.
Zbog svega toga teško je očekivati veće interesovanje stranih investitora za kupovinu akcija srpskih preduzeća, čak i ukoliko bi se politička situacija stabilizovala, inflacija smirila, nastavio impresivan rast bruto domaćeg proizvoda, a Srbija nastavila put ka evropskim integracijama. Takav scenario bi verovatno zainteresovao neke ulagače. No, posle detaljne analize preko 1.000 kompanija, listiranih na Beogradskoj berzi, „u igri" bi ostale samo dve-tri, koje ispunjavaju sve standarde trgovanja na svetskim berzama, pa se postavlja pitanje da li su ozbiljni investitori spremni da analiziraju stanje u jednoj državi zbog samo dve-tri kompanije? Zato mnogi od njih investicije usmeravaju u druge države, jer nisu spremni za kupovinu „mačke u džaku".
To možda i ne bi bilo toliko strašno da većina domaćih firmi nema slab kreditni rejting i tržište kapitala im je neophodno. Tim pre što ono nudi brojne povlastice u odnosu na tržište duga, odnosno kreditno zaduženje, na koje se moraju plaćati kamate.
Srbiji za utehu ne može da bude ni činjenica da je i u susednoj Hrvatskoj nastavljen alarmantan pad indeksa Zagebačke berze (CROBEX) za 23 odsto od početka godine i da je tamo gubitnika na tržištu kapitala 10 puta više od dobitnika. Tamošnji ulagači se posle idiličnih godina obeleženih rastom cena deonica tek u poslednjih nekoliko meseci suočavaju sa ozbiljnim gubicima na tržištu
Za takav razvoj događaja sitni ulagači uglavnom okrivljuju velike, institucionalne investitore, jer se njihovim povlačenjem znatno sužava manevarski prostor. Analitičari ističu da je bez aktivnije uloge investicionih fondova hrvatsko tržište kapitala u najboljem slučaju osuđeno na stagnaciju, koja se ponašanjem malih ulagača, a na trenutke i njihovim paničnim reakcijama, pretvara u intenzivni pad. To na kraju donosi pravu poplavu negativnih rekorda za ovu godinu i katastrofalnu statistiku. Zvuči poznato, zar ne?
Opširnije u magazinu „Bankar"
