Izvor: Politika, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupi kadu, pa idi u banju
Sirča kod Kraljeva – "Ranije je to bilo primitivno, ukloni se dno sa ovećeg drvenog bureta pa se napuni vodom i bolesnik u njemu provodi koliko mu je volja. Posle, kad su 'izašla' ova metalna burad, samo se otvori i napuni banjskom vodom, obično ono od 200 litara. Mnogi su čak pod njim ložili i vatru da voda bude toplija. Tako, eto, sedi čiča i 'krčka' se u buretu... U stvari, leči se, a ranijih godina dolazili su samo stariji ljudi i svi su se banjali bez ikakve odeće. Takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bio dogovor i bila je ovo, zasigurno, prva nudistička banja..."
Ovako, pomalo uz šalu, o istoriji lečenja u Sirčanskoj banji, smeštenoj u ataru sela Sirče, a u dolini između dva brda koja su obronci Kotlenika, za "Politiku" govori Milomir Milićević. On sa suprugom Radmilom živi tu, u centru "banje", i sa nekoliko komšija je minulih godina, veli, uložio prilično rada i truda u uređenje ovog "lečilišta".
Tako se sada, ispod jedne uzvisine, iz nekoliko izdašnih izvora, blago sumporovita voda nepromenljive temperature od 18 stepeni uliva u dva betonska bazena, veličine "dva sa dva". Jedan je ženski, a drugi muški i oni su, naročito preko leta, tesni. Zbog toga su gosti počeli da podižu svoja, savremenija "kupatila". Ne zna se ko je prvi tu doneo polovnu kadu, ali ih sada ima 24, a preko leta i do pedesetak.
Zna se koja je čija i kad je vlasnik ne koristi – može i gost bez "svog kupatila". Uglavnom, divota jedna, u odnosu na preusko bure. Terapiju za bolesne od išijasa, otvorenih rana, proširenih vena, želudačnih bolesti, povišenog šećera i drugih boljki, ne prepisuje lekar, već se ona prenosi sa kolena na koleno. Najpre se bolesnici mažu blatom od zemlje natopljene ovom vodom. Posle pola sata, prema pravilima napisanim na obližnjem hrastu, blato se opere tako da bolesnik čist ulazi u bazen ili kadu i tu se banja sat, dva...
– Posle desetak dana bolest ode ko dlanom o dlan – dodaje Milomir. – Zato preko leta ovde ima i po dve stotine duša, iz svih krajeva, od Subotice do Vranja. Inače, sezona ne prestaje, ima ih, kupaju se i oko Svetog Jovana, odnosno druge polovine januara. Baš je letos jedan iz Bosiljgrada došao, nije mogao na noge, ja sam ga kolima dovezao, a otišao je pešice i odneo torbu – kaže Milomir.
Ovde se korišćenje vode i blata ne plaća, a smeštaj u privatnim kućama iznosi 150 dinara dnevno po osobi. Kako bi potkrepili tvrdnje o lekovitosti vode i blata, Mladen Vasiljević, predsednik mesne zajednice Sirča, i njegov saradnik Slobodan Luković ispričali su nam da pojedinci u plastičnim čašama blato odnose i po 200 dinara ga prodaju pacijentima u okolnim, pravim i poznatim banjama.
– Inače, ovde ljudi dolaze radi lečenja dve, tri stotine godina – kaže Vasiljević – a lekovitost vode i blata, kako legenda kaže, otkrivena je još u tursko doba. Otkrili su to, da tako kažem, konji. Iznureni i povređeni vraćali su se sa bojišta, a ovde pili vodu i blato gazili, od čega su im rane bivale brzo zaceljene. No, pošto je ovo zemljište mesne zajednice, planiramo da asfaltiramo deo puta do izvora, da postavimo rasvetu, a onda da nekom ko želi da uloži novac ponudimo da sagradi pristojan objekat za smeštaj, odnosno da podigne pravo lečilište.
U prilog tim planovima ide i savet Ljiljane Jeftić, lekara u lečilištu Mataruške Banje, koja za naš list ukratko kaže da "svako nedozirano korišćenje mineralne vode i peloida i bez nadzora lekara u ovoj kao i drugim 'divljim' banjama može biti i opasno".
[objavljeno: ]
