Izvor: Politika, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupatilo za sedenje
Arheološki ostaci antičkog vremena u Beogradu su neiskorišćene turističke atrakcije
Uvek se neko seti da bude originalan! I to po pravilu na svoju štetu. A šteta je veća što je predmet originalnosti vredniji.
Reč je o načinu na koji se čuva arheološka istorija Beograda. Mnoge metropole, kao i naša, muku muče sa materijalnim ostacima prošlih vremena. Zlatne i ostale predmete pohrane u muzeje, i to je lako, međutim, problemi nastaju kad treba "smestiti" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neku građevinu. Suviše je velika i za muzej i za ostajanje na mestu na kojem je nađena. Naravno da se ne uklapa u planove urbanista. Gradske vlasti Soluna, recimo, rešile su taj problem tako što su dale prednost istoriji: kad god se otkrije lokalitet, na tom mestu se zaustavlja gradnja, obavi se konzervacija i obično se napravi nadvožnjak ili se neprirodno zakrivi ulica – ali cilj, očuvanje starine, postiže se prioritetno.
Kakav je to beogradski originalni način? Originalan je utoliko što su se beogradski urbanistički oci setili da je najbolji način odnosa prema istoriji poverene im prestonice – zaborav. Po njima, savremeni Beograd će moći da živi i bez sloja antičke istorije. Da se razumemo, ovaj stav je tačan, ali etički nije dobar. Logika ovakvog mišljenja je da ono što nas prevazilazi ne mora ni da postoji. Pogledajmo samo primer javnog kupatila, rimskih termi, iz drugog veka nove ere.
Terme su bile deo civilnog naselja, nalazile su se na širokom pojasu današnjeg Studentskog platoa, kod Filozofskog fakulteta, i na prostoru obližnjeg Studentskog parka.
Otkrivene su šezdesetih godina prošlog veka. Na trenutak je blesnuo sjaj civilnog Singidunuma, a onda su arheolozi odlučili da terme zatrpaju: slikali ih, opisali, uzeli uzorke – i preko njih prekrili zemlju. Ostavljene su da čekaju bolja vremena.
Međutim, kada se zidala nova zgrada Filozofskog fakulteta raskopan je i ceo prolaz prema Kapetan-Mišinom zdanju, kada su ponovo otkrivene već jednom zatrpane rimske terme. Urbanisti su odlučili da ih, ovog puta, ostave otvorenim očima javnosti. Plemenita namera, ali kako je izvedena? Umesto nekog oblika zaštite (staklo, ograda), ovaj vredni arheološki nalaz ostavljen je na milost i nemilost prolaznicima kao gomila crvenih, pločastih cigala. Čak, štaviše, po termama su postavljene klupe da bi njihovi polukrugovi postali niše za sedenje! Originalno rešenje. Možda i ne treba da spomenemo kako nema table koja bi obaveštavala namernike a i studente da su terme deo rimske prošlosti Beograda – u kojoj je, može se reći bez patetike, Beograd bio važan grad na dunavskom limesu, straža evropske civilizacije prema varvarima istoka.
Današnji izgled termi je skandalozan – postale su mesto okupljanja narkomana i pijanaca, isprskane su sprejom, oružnjene, zaudaraju. Potpisnik ovih redova ne može a da ne bude, ovog trenutka, angažovani novinar starog kova pa da za kraj ne napiše nadležnima: Pa, dokle ovako!
Nenad Stefanović
[objavljeno: 21.02.2007.]
