Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupanje u pustinji
Libija ima nešto manje stanovnika od Srbije, dvadeset puta je veća i ima dva mora – Sredozemno i pustinjsko. U duši Libijca ljubavi je više za pustinjsko nego za pravo more. Mir i miris pustinje, meku toplotu "giblija", pustinjskog vetra, može duboko da oseti samo njihova duša. Dok skamenjeno sedi u širokoj galabiji i pije jak, vruć, zaslađen čaj – koji hladi!? – Libijac oseća more kao širok put osvajača.
Tripoli je zato mešavina domorodačkih i osvajačkih arhitektura. Pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << minareta džamija dižu se i tornjevi katoličkih crkava.
Vidljiva je i Musolinijeva imperijalna arhitektura, ali i ona iz vremena Rimskog carstva. Sto trideset kilometara istočno od Tripolija ostaci su rimskog grada Leptis Magne, u kojem je rođen imperator Septimije Sever. Rodno mesto je uzdigao do veličine Kartage i Aleksandrije. Danas su očuvani stubovi bazilika, slavoluk, skoro u potpunosti teatar, kupatila. Istoričari umetnosti smatraju da se na podu kaldarijuma, hladnog kupatila, nalazi najlepši mozaik antičke ere – iscrpljeni gladijator.
Prosečni Libijac nigde ne žuri. "Bukra inšalah" (sutra, ako Alah dozvoli) uzrečica je onih koji zaborave na poslovni sastanak. Trgovina na pijaci je oblik druženja u kojem je važno imati vremena. Ukoliko nešto kupite kod hadža, obično starijeg Libijca koji je bio na hadžiluku, postajete njegova povlašćena mušterija. Svakog sledećeg puta on će spustiti cenu, poslati dečka da nosi kupljeno do kuće, poslužiće čaj, a najviši stepen poverenja je da mušteriju ostavi samu u radnji! "Ako ti danas uzmeš od mene, Alah će sutra od tebe", objasniće širinu svog poverenja.
U libijskom društvu muškarac je dominantna figura, žene ne izlaze na ulicu bez pratnje rodbine, preljubnici se javno kamenuju, strankinje ne smeju da imaju gola leđa ili mini suknje – po golim leđima može neko u prolazu da ih zaseče žiletom!?
Gosti se poštuju i pokazuje im se posebna naklonost, koja Evropljanima može da smeta. Ako Libijac pozove na večeru u devet, to ne znači da se tada seda za sto. Po nekoliko sati se slušaju kanun i uta (nacionalni instrumenti), grickaju pistaći i pijucka viski (domaćini poštuju islamske zabrane i ne piju alkohol). Tek negde oko dva ujutru prelazi se na drugi tepih gde je postavljena niska trpeza. Osobu koju domaćin stavi sebi s desne strane naročito će ugostiti – iz jedne od limenih posuda u kojima je hrana servirana, zahvatiće rukom i od toga će među prstima napraviti kuglicu, zatim će tu kuglicu gurnuti gostu u usta. Od gosta se očekuje da zalogaj pojede s klimanjem glave.
Šteta je propustiti kupanje sapunom od maslinovog ulja, na gradelama svežeg pešikana, malo kus-kusa jer je ljut i – kuliranje. Od Libijaca veštinu kuliranja vredi naučiti.
[objavljeno: ]
