Izvor: B92, 16.Apr.2012, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupac Sezana sa Bliskog istoka?
Beograd -- Četvorica kradljivaca slike Pola Sezana u istrazi ćute, ali se mozaik polako sklapa. Naručilac krađe, državljanin Srbije, bio je samo posrednik, pišu "Novosti"
Istraga protiv četvorice uhapšenih zbog krađe i pokušaja preprodaje slike Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku", ukradene iz ciriškog muzeja 2008. godine, za sada nema većeg pomaka, jer se osumnjičeni brane ćutanjem! S obzirom na njihove podebele policijske dosijee sumnja se da su je ukrali za nepoznatog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naručioca iz Beograda, koji je bio samo posrednik za pravog kupca na Bliskom istoku.
Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izneo je podatak da je naručilac krađe "Dečaka" srpski državljanin i da se može žargonski reći da je reč o "tipovanju". Ostale tri slike su kradljivci uzeli kako bi na njima zaradili vraćajući ih uz poveću novčanu nadoknadu.
Za sada je za drsku krađu švajcarskog nacionalnog blaga vrednu 100 miliona evra, na koliko je slika Pola Sezana procenjena, osunjmičen samo Draško Mladenović. On se tereti da je sa, za sada nepoznatim saučesnicima, uzeo pored Sezana i dela Edgara Degaa, Vinsenta van Goga i Kloda Monea.
Sindikat srpske policije zatražio je od ministra Ivice Dačića da načelniku Uprave kriminalističke policije Rodoljubu Miloviću dodeli čin generala zbog dugogodišnjih zasluga koje su kulminirale i hvatanjem kradljivaca slike Pola Sezana. Sindikat ističe da bi to bilo pravo priznanje celoj kriminalističkoj policiji
Ubrzo posle pljačke švajcarski istražitelji, koji su angažovali i privatnog detektiva Ričarda Dika Elisa, specijalizovanog za pronalaženje ukradenih umetnina, došli su do saznanja da su najverovatniji počinioci - srpski državljani. Elis je uskoro stupio u kontakt sa svojim "insajderima" u Srbiji i vrlo brzo su kockice počele da se sklapaju.
Ključna stvar u samom otkrivanju bilo je praćenje "tokova novca". Četvorka je uhapšena posle isplate treće tranše od ukupno 3,5 miliona evra koliki je bio dogovor sa anonimnim kupcem u Beogradu. Kada su lopovi i preprodavci "sakupili" 2,8 miliona evropskih novčanica - uhapšeni su. Gotovo polovina novca je pronađena, ali nedostaje još toliko.
"Balkanski kradljivci umetnina rade ono što evropskim kriminalcima ne pada na pamet - pljačkaju isuviše poznata dela koja ne mogu da završe ne samo na aukcijama u EU i SAD, već nisu poželjna ni na crnom tržištu," smatra istoričar umetnosti Nikola Kusovac. "U najboljem slučaju, takve umetnine mogu da završe kod naftaša na istoku, arapskih šeika u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili kod tajkuna u bivšim republikama Sovjetskog Saveza."
Prema rečima sagovornika "Novosti" otkrivanje Sezanove slike u Kaluđerici ne pokazuje veštinu već glupost i neobaveštenost naših lopova. O tome govori i podatak da su sliku vrednu sto miliona evra prodavali za 3,5 miliona! Sagovornik "Novosti" tvrdi da na celom Balkanu nema mušterija za tako "vruću" i skupu robu kao što su slike Sezana i Pikasa ukradene u Švajcarskoj, a zatim godinama skrivane u Srbiji. One su, po njegovom mišljenju, skrivane u Srbiji samo zato što niko ne bi očekivao da se nalaze u ovom siromašnom delu sveta.
"Srbija i Balkan nisu mesto gde kradene umetnine završavaju već tranzitno područje," kaže Kusovac. "Još od vremena raspada SSSR ovuda je prolazilo krijumčareno rusko kulturno blago ka Zapadu. Zatim je došlo do raspada Jugoslavije pa je kod zapadnih kolekcionara počelo da završava srpsko kulturno blago opljačkano iz crkava i manastira u Hrvatskoj, a zatim i sa Kosmeta. Istovremeno, sa Zapada se krijumčare umetnine na Istok, kod novopečenih milijardera."
Prema mišljenju stručnjaka pravi kupac Sezanovog remek-dela može se naći samo na mestu gde ima mnogo novca, a malo zakona. Zato istoričar umetnosti, Jovan Despotović, smatra da je priča austrijskih policajaca o Srbima kao najvećim kradljivcima umetnina preterana.
"Kad je reč o kradenim umetninama mnogo toga se završava tiho, bez ikakavog informisanja javnosti," kaže Despotović. "Na osnovu malobrojnih informacija ne može se tvrditi da je Srbija sedište najvećih bandi specijalizovanih za krađu umetnina. Vrlo je, međutim, verovatno da ovde ima dovoljno "izvođača radova" koji su spremni da se upuste najrizičnije poduhvate za malu nadoknadu."
Prema rečima Despotovića naše kriminalce je neko, ko vrlo dobro poznaje njihovu vrednost, precizno usmerio na određene slike iz galerije u Švajcarskoj. Ipak, smatra da je nešto u organizaciji celog posla kasnije zatajilo.
"Krađa umetnina i njihova dalja distribucija je složen posao koji uključuje mnogo ljudi i nije redak slučaj da usled sukoba u samoj bandi počnu da cure informacije. Moguće da je i sada neko od lopova izgubio nerve jer ukradene slike nisu donele očekivani novac ili se jednostavno uplašio," smatra sagovornik "Novosti".
