Izvor: Blic, 29.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kumovali moreplovci
Na različitim mestima u svetu priznaje se različit broj kontinenata. Tako zapadni svet uglavnom govori o sedam kontinenata - Afrika, Antarktik, Azija, Australija, Evropa, Severna i Južna Amerika. Naučnici smatraju da je pre 200 miliona godina na našoj planeti postojao jedan kontinent, jedna kopnena masa okružena vodom, tzv. superkontinent. Pangea, (od grčkog „sva zemlja”), kako su naučnici nazvali taj veliki kontinent, delio se polako, usled toga što je magma zagrevala Zemljinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koru i pravila pukotine, da bi se oformili kontinenti kakve danas poznajemo. Međutim, taj proces se i dalje odvija.
Kad je reč o poreklu imena kontinenata, čini se logičnim da su dobili imena po istraživačima koji su ih otkrili. Međutim, tačno poreklo imena kontinenata nije baš lako dokazati, sa izuzetkom Antarktika, kome je ime dao ser Džon Mari, a zvanično je usvojeno 1904. godine. Ime je nastalo kombinacijom reči „ant” (suprotno) i „Arktik” (Severni pol). Kad je reč o Americi, tu je situacija drukčija. Mnogi od nas učili su da su dve Amerike dobile ime po moreplovcu Amerigu Vespučiju. I to ne bez osnova. Naime, on je bio prvi koji je otkrio da je zemlja koju je pronašao Kolumbo bila potpuno drugi kontinent (Kolumbo je bio ubeđen da je doplovio do Indije). Prvu poznatu mapu kontinenta nazvanog Amerika uradio je nemački kartograf Martin Valdzemiler 1507. godine, koji je objasnio da je ime Amerika upotrebio u Vespučijevu čast. Međutim, postoje i teorije po kojima ovaj termin potiče od planina Amerike u Nikaragvi. Druga, manje ubedljiva, ali zato interesantnija teorija povezuje Ameriku sa britanskim kraljevskim predstavnikom Ričardom Amerikeom. Naime, istraživač Džon Kabot, koji je 1497. godine bio prvi koji je doplovio do Novog sveta pod engleskom zastavom, po svom povratku u Englesku dobio je veliku novčanu nagradu, koju mu je uručio Amerike. Kabot je bio toliko srećan zbog nagrade da je imenovao kontinent po njemu. Dok neki čak smatraju da je Vespuči prisvojio slavu koja je pripala Kolumbu tako što je promenio svoje ime u Amerigo nakon što je kontinent dobio ime Amerika. Australija je dobila ime 1802. godine, po latinskom „australis”, što znači „južni”, nakon što ju je oplovio Metju Flinders. Afrika, Azija i Evropa su najverovatnije dobile imena po moreplovcima koji su posećivali njihove luke i plovili trgovačkim brodovima, međutim, niko ne zna zasigurno kako su dobili ime. Moguće je da je Azija dobila ime po trojanskom vladaru Aziosu. Ime „Asia” (na grčkom) pronađeno je u spisima koji datiraju iz 440 g. pre n.e. Neki pak smatraju da imena Evropa i Azija potiču of feničanskih moreplovaca, a ima i onih koji tvrde da je Evropa dobila ime po grčkoj mitologiji i priči o Evropi, feničanskoj princezi koju je zaveo Zevs.
Što se tiče Afrike, i tu ima nekoliko mogućnosti. Možda ime potiče od naroda Afarak, berberskog plemena na severu kontinenta. Drugi tvrde da potiče od grčkog „aprike”, što znači „nema zime”, ili od latinskog „aprica”, što znači „sunčani”.
„Blic” i Zavod za udžbenike vam poklanjaju geografski atlas
Od danas pa u naredna tri dana „Blic” zajedno sa Zavodom za udžbenike poklanja čitaocima mape sveta, Evrope i Srbije. Danas objavljujemo mapu sveta, a u nedelju i ponedeljak mapu Evrope iz dva dela. Akciju završavamo u utorak poklanjajući mapu Srbije, tako da će naši đaci na početku godine dobiti interesantan geografski atlas.
Zanimljivosti
- Australija je jedina država koja je ujedno i kontinent.
- Grend Repids u Mičigenu prvi je grad koji je uveo fluorizaciju vodovodne vode.
- La Paz u Boliviji, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 3.627 metara, najviši je veliki grad na svetu.
- Arktički okean (Severni ledeni okean) najplići je i najmanji okean. Uglavnom je pokriven čvrstim ledom, ledenim santama ili ledenim bregovima.
- Filipinska zastava je jedina zastava na svetu koja nije isto okrenuta u ratu i miru. Zastava se sastoji od dve pruge - plave i crvene. Plava pruga je u mirnodopsko vreme okrenuta naviše, a u ratu naviše se okreće crvena pruga.
- Deponija Freš kils na Steten Ajlandu u Njujorku, koja je otvorena 1948, najveća je deponija na svetu. Prostire se na površini od 1.214 hektara i na nju je dopremano 14.000 tona otpada dnevno. Zatvorena je 2002. pošto su joj se kapaciteti popunili.
- Kampanja kontrole rađanja u Egiptu 70-ih godina prošlog veka propala je jer su žene stavljale pilule u medaljone i nosile ih oko vrata kao talismane.
- Sahara se širi na jug za 800 metara svake godine.
- U istraživačkoj stanici Makmurdo na Antarktiku postoji automat za podizanje novca. Tokom zime tu živi oko 200 ljudi.
- Jedina država čije ime počinje sa A, ali se ne završava na to slovo jeste Avganistan.
- Atlantski okean se godišnje proširi za oko dva i po centimetra.
- U Kraljevini Butan svi građani su zvanično godinu dana stariji prvog dana nove godine.
- Australija je jedini kontinent na zemlji na kome nema nijednog aktivnog vulkana.
- U Australiji ima dvostruko više kengura nego ljudi.
- U Peruu ne postoje javni toaleti.
- Nepal je jedina zemlja čija nacionalna zastava nije pravougaonog oblika.
- Nauru je jedina država na svetu koja nema zvaničnu prestonicu.
- Najduža ograda na svetu se nalazi u Australiji i duga je 5.530 kilometara.
- U Tokiju su zabeležena 24 slučaja koji se odnose bilo na smrt, bilo na ozbiljne povrede lobanje osoba koje su se pozdravljale tradicionalnim japanskim naklonom.
- Australijski grad Pert je najizolovaniji grad na našoj planeti. Od najbližeg grada ga deli 321 kilometar pustinje.
Iz udžbenika Geografija za 7. razred, autora Milutina Tadića Ko je zaista otkrio Ameriku?
Ameriku je Evropljanima otkrio Kristofor Kolumbo 1492. godine, pogrešno smatrajući da je to deo azijskog kopna. Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči prvi je uočio Kolumbovu zabludu, pa je 1504. godine, kada je doplovio do njega, novootkriveni kontinent nazvao Novi svet. U njegovu čast nemački kartograf Martin Valdzemiler uveo je 1507. godine novi naziv - Amerika (nastavak "ika" dat je po uzoru na naziv Afrika)... Da li je ovim nazivom Kristoforu Kolumbu naneta istorijska nepravda i da li je Vespuči svojim ispravnim rezonovanjem zaslužio da se novi kontinent nazove njemu u čast - pitanja su na koja je danas teško odgovoriti.
Sutra: prvi deo mape evrope
