Izvor: Press, 26.Jan.2013, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturo, eve me!
Zbog toga i ima težinu njegovo nedavno obrazloženje da je novo dramsko delo Siniše Kovačevića volšebno proterano iz pomenute institucije zbog, ni manje ni više, nego: nedoličnih reči!
- Pročitao sam desetak strana komada „Čudesni“ i primetio neke nedolične reči u dijalozima... - saopštio je ministar na konferenciji za štampu, apostrofirajući da u institucijama kulture ne postoji cenzura nepodobnih stvaralaca, već da je aktuelna vlast, kao čuvar moralnih načela nacije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << uspostavila vrednosni sistem u kojem je strogo zabranjena upotreba reči: dupe, sisa, lopina, Tomina diploma, koferče i Mlađa Dinkić (u kombinaciji sa rečima sisa, dupe ili lopina)!
Naravno, nije ministar na kulturu tek tako, preko kolena, doneo takvu ocenu, već se konsultovao sa kolegama, računajući da je sud dvojice-trojice... svakako merodavniji od jednog.
Tako je, moglo se čuti, posle čitanja tih desetak strana, iste prosledio ispod stola Velimiru Iliću tokom jedne od sednica Vlade, koji je zgoržen onim što je pročitao skočio, uhvatio se za međunožje i povikao: „E, ku..c će ovo da se igra! Pa, šta misli taj bilmez, pi.ka mu materina, da su naša pozorišta Skupština?! Jeb.te, ovo je puno nedoličnih reči da mi dođe da se is..em na tekst! Nabijem ga na đo.u, razmišlja li da će možda i deca gledati tu predstavu, je.bem ga u ona usta žvalava! Uf, dođe mi da ga nagnam na k..ac, ali mi maniri i imidž ne dozvoljavaju! Eto, bre, zašto, p.zda vam svima materina, nikad ne idem u pozorište - neću da trpim ovakve stvari za kupljenu kartu, nabijem mu je u d.pe... - pokušavao je sablažnjeni magistar Ilić da dođe do daha, ridajući na ramenu još jednom od poznatijih zagovornika kulture - Milutinu Mrkonjiću.
- Veljo, brate, smiri se, nije kultura vredna tvojih suza, je.ala te ona! Sad ću da ti strmopizdim šamarčinu ako nastaviš da se ponašaš ko pi.kica, bre! Ivice, izvini, emotivan je ko moja Ana na koncertima u diskoteci kod gazda Milutina u Hofenšajzebadenu! Ovakva mi sra.a pravi i u Guči kad se napije i pogodi ga pesma, pa on pogodi muziku pepeljarom... Ajde, Veljice moj, budi mud.onja kao što si uvek bio... Napraviće tebi Mrka i veće i lepše pozorište, mnogo pre roka, gde će da se igraju predstavice samo za tebe, ser.em ti se i u pozorište ako ćeš uvek tako da primaš srcu ta sra.a - dao je ing. Mrkonjić sve od sebe, ali zalud, magistar Ilić ostao je neutešan, čak i posle upozorenja ministra pravde Nikole Selakovića da će ga gađati nesrpskim proizvodima koji mu padnu pod ruku ako se ne smiri.
- Ili prestani da cmizdriš ili ću te pogoditi Ugljaninom u glavu, pa ti biraj šta ćeš... - i samo što je ministar pravde zamahnuo ministrom za rodno selo i postavljanje table Aćif-efendiji, umešao se i sam premijer, uspevši da snagom autoriteta i detinjstvom prvodenim sa heroinom kulture - Cecom Tolstojevski Ražnatović donekle smiri Velju i predupredi njegovu suludu nameru da otrči u Narodnu biblioteku i učlani se.
- Polako, Veljo, Kale na turskom znači brdo, diši duboko i misli na nešto lepo, nešto što te smiruje... Reprizu „Boljeg života“ ili kako šutiraš novinara, šta ti je draže... Evo, misli na kulturno-obrazvni program Pinka, recimo, mene to uvek smiri i vrati mi veru u nadu i nadu u veru, majke mi! Aj nek neko uspravi Krku i idemo svi ruke gore: „Ko bi reko čuda da se dese, pa Miljacka mostove odnese“... - već nakon prvih taktova magistar Ilić se pribrao, popeo na sto i bacio turu za kabinet.
Uz obećanje ministra kulture da će ga dogodine ubaciti u komisiju za dodelu nacionalnih penzija zaslužnim umetnicima kako bi napokon bila ispravljena istorijska nepravda prema Eri Ojdaniću, Saši Popoviću, Lidiji Vukićević (ako se odrekne bedža), Fanki džiju, Đogani fantastiku i Velji omiljenoj umetnici - onoj bakuti iz reklame koja je svog unuka prvo spasla bubuljica, a onda ga i oženila!
Da, i onoj genetski modifikovanoj, s početka teksta - umetnici koja je volela vozove...
