Izvor: Medijski istraživački centar, 19.Mar.2012, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kultura i ljudska prava

Kako je moguće da Grad sa preko 10% pripadnika manjinskih zajednica nema posebnu budžetsku stavku za njihovo kulturno izražavanje? Gde su završili novci iz Dekade Roma? Da li se situacija bitnije menja usvojenom novom strategijom za razvoj kulture u Gradu?
Mnogi su saglasni da je nova strategija bolji dokument jer tretira kulturne različitosti svih i pravo na njihovo slobodno praktikovanje i izražavanje mnogo jasnije nego što je to bio slučaj sa prethodnom. I definitivno je uskladjena >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << sa smernicama i preporukama Agende 21 za kulturu čiji je Niš potpisnik. Barem na papiru.
Tokom prethodnog serijala pitanje prava manjinskih etničkih zajednica na slobodno izražavanje i praktikovanje kulturnih odlika se pokazalo kao oblast koju niko ne uzima ozbiljno pri izradama strategija u gradu. S obzirom da je taj segment u Agendi 21 za kulturu možda i ključni, smatramo da je neophodno da suprostavimo stanovišta onih koji tvrde da problema u stvari nema i onih koji kažu da ih ima ali se „guraju pod tepih“ i na taj način doprinesemo uspostavljanju konstruktivnog dijaloga.
Sada, gotovo nakon celih godinu dana, želimo da proverimo do koje mere se situacija u gradu kada je reč o poštovanju kulturnih prava kao osnovnih ljudskih prava promenila. Pogotovo nas zanima šta je sa najosetljivijom i najmarginalizovanijom romskom zajednicom i sa inicijativom za otvaranje Romskog kulturnog centra, koji je, da podsetimo, prošle godine izazvao čitavu lavinu različitih mišljenja. U još jednom nastavku serijala Agenda za kulturu u Nišu - korak ka implementaciji želimo da se čuje glas onih koji se bore za kulturne slobode svih.
Dekada Roma – uspešna priča?
Kao što smo na početku rekli svaka strategija je tek običan papir ma kako kvalitetna bila dok se ne pristupi njenoj realizaciji. Oblast kulturnih prava kao osnovnih ljudskih prava jasno definisanih važećim medjunarodnim konvencijama i  poveljama, je dugo bila zanemarivana kod nas. Možemo reći da odredjeni stepen nerazumevanja i omalovažavanja te kulturne funkcije u razvoju društva i danas provejava našim prostorima i kada je reč o većinskoj zajednici.
Situacija je pogotovo loša kada govorimo o kulturnim pravima manjina što je Osman Balić veoma lepo obrazložio kao posledicu nesreća koja su zadesila sve narode eks Jugoslavije.  Osman Balić podelio je sa nama svoja iskustva, i dobra i loša sa kojima se već decenijama u svom radu susreće.
Osman Balić

Osman Balić je poznati ugledni  Nišlija, baš kao što je to bio i njegov otac, Sait Balić, nekada predsednik Svetske asocijacije Roma i prvi Nišlija koji je imao položaj u nekoj instituciji Ujedinjenih Nacija.
„On je bio divan otac, vrlo strog prema meni i ja sam strašno mrzeo to čime se on bavio. Bavio se Romima. On je bio inženjer po struci, direktor Slovenija papira. Bio je socijal demokrata, voleo je ljude i strašno se borio za svoj narod. To sam ja platio time da on vrlo često nije bio kod kuće. I eto posle njegove smrti, ja vidim da sve više ličim na njega i radim sve ono što on nije završio. Ja sam u ovoj priči samo da bih završio posao svoga oca. Manje iz ubedjenja, jer ta obaveza prema ocu je nekako starija od moje savesti da se borim za svoj narod. Mada kada me pitate koji je moj narod – ja zaista ne mogu da kažem da je samo romski narod moj narod. Ja zaista ne samo srpski narod da smatram svojim narodom već nekako i sve narode sa prostora eks Jugoslavije. Ja nisam neki  etnički zatucanik , ja živim u mešovitom braku i svi drugovi su mi Srbi i to je to.
Kada o Saitu Baliću govorimo ima jedan vrlo misteriozan deo, on je prvi Nišlija ko je bio član nekog tela UN-a.  O tome se malo zna. On je dobitnik Vukove nagrade, Zlatnog slova, ordena za rad sa zlatnim vencem, Oktobarskih nagrada, nagrade Lipovljanskih susreta. Ti Lipovljanski susreti su bili tada u Hrvatskoj merna jedinica za bratstvo i jedinstvo –tada. Nekako je na tu Lipovljansku nagradu bio najponosniji. A dobio je zapravo u vreme  kada je počeo da se radja taj nacionalizam i etnocentrizam u republikama eks-Jugoslavije'.
Nekada i sam predstavnik lokalne samouprave, savetnik ministara,  dugogodišnji član državne delegacije za saradnju sa UNESCO-m, ovaj zanimljivi čovek, inženjer po struci, trenutno je na mestu koordinatora i predsednika YUROM centra. Zamolili smo ga da prokomentariše na samom početku opštu situaciju romske zajednice u Nišu. Po njegovom mišljenju situacija romske zajednice u Nišu je trenutno veoma šarena. On smatra da ima mnogo stvari u vezi Roma o kojima javnost malo zna a to je pre svega trend napuštanja grada i države od strane velikog broja pripadnika ove nacionalne zajednice u nIšu ih je nekada bilo 25.000 a gotovo polovina ih je otišla.
'Iako su zlobnici svojevremeno čak pretili domaćoj javnosti  kako će veliki broj Roma biti vraćen iz Zapadne Evrope, desio se zapravo suprotan proces –Romi  napuštaju Niš, napuštaju Srbiju, napuštaju čak i Evropu. Veliki broj Roma je  izlaz iz ovog blagostanja našao tako što će da napusti zemlju, rodni grad. I to otprilike oslikava stanje u kome Romi žive.
Romska zajednica inače nije mnogo homogena. Ona se vremenom baš zbog nedostatka te kulture koja je bar mogla malo da homogenizuje zajednicu-i tu su se desili sasvim suprotni  procesi. Ona nije ono što ja znam, što su mi pričali otac i deda, da je jedna harmonična, jedinstvena vrlo solidarna zajednica. Toga više nema, ona je potpuno devastirana, jer u siromaštvu niti ima kulture niti ima tih standarda javnog života.'
Upitali smo gospodina Balića da li on vidi nekakvo makar i minimalno poboljšanje položaja Roma. On nam je rekao da pomaka ima ali ako se posmatra sa aspekata nametnutih stadarda. Dekada inkluzije  Roma je dala odredjene rezultate kao što je na primer veliki broj romskih studenata na univerzitetima širom Srbije pa i u Nišu.
'Dekada Roma je jedan od najuspešnijih evropskih projekata. Pre dva dana je američka administracija pristupila monitoringu Dekade Roma, projekta koji se sprovodi na području petnaest, šesnaest zemalja Evrope i sprovodi  na jedan veoma licemeran način. Bez obzira na to, to jedan od najuspešnijih kulturoloških projekata jer se radi o procesu svakolike emancipcije Roma a da nismo bacili ni jedan jedini kamen. U Evropi je to postao manir – kad hoćete da živite bolje vi izazovete rat.
Dakle, Dekada Roma daje fantastične rezultate. Zaista se govori o hiljadama Roma na univerzitetima širom Evrope. Mi sada, na žalost, na primeru Srbije evo vam apsurd, imamo više  romske dece, svršenih studenata koji rade u instuitucijama EU,  u Briselu, Strazburu u Beču u OSCE-u nego u državnoj administraciji. U državnoj administraciji imamo to jedno partijsko ludilo sa kadrovima. Dekada inkluzije Roma se zapravo meri po broju državnih službenika. Medjutim, paralelno sa tim dogadjao se negativni proces, čak i svojevrsno nazadovanje u odnosu na period pre tridesetak godina.
Ali šta se dogodilo unutar romske zajednice? Potpuno autentičnu romsku zajednicu smo potpuno devastirali. Neznanjem i nesrećama koje su zajedničke i koje su se desile na prostoru eks Jugoslavije. Romi na prostoru eks Jugoslavije  što se tiče čitave planete bili su najsrećnija manjinska zajednica, i to nije floskula. Mi smo u Nišu, sedamdesetih godina imali smotru kulturnih dostignuća Roma Srbije. U Bugarskoj Todor Živkov je govorio da nema Roma, u Rumuniji je Čaušesku govorio da nema Roma. U Rumuniji ima 2.000.000 Roma, u Bugarskoj imate milion Roma, u Madjarskoj oko 800.000 Roma, u Češkoj,u Slovačkoj - nas ima svuda naravno.
U Srbiji ste imali smotru kulturnog dostignuća Roma Srbije, i tu ste je imali jedino na planeti. Imali ste izložbu slika, poeziju, horove, folklor. Imali ste te zanate stare, imali ste praktičnu primenu kulturnih prava u punoj meri. Kod drugih u, Nemačkoj, Španiji (u kojoj imate čitavu Andaluziju pokrivenu Romima), u Francuskoj, zemljama Skandinavije, toga  nije bilo. I iz takvog ambijenta, sa područja uspomena, na kojima ja još uvek živim, lično, i stvaram sliku o Romima iz tih, takvih srećnijih vremena,  vi sada imate veći broj studenata ali i taj gubitak kulturnog identiteta,akulturacione procese kako ih sociolozi zovu, u većoj meri, mimikriju, asimilaciju.'
Osman Balić je mišljenja da je svaki drugi aspekt života Roma sekundaran u odnosu na te veoma intenzivne asimilacione procese a sve to ometa uspostavljanje jedne normalne kulture.
'Mi možemo da celu stvar presečemo na nižem nivou, da govorimo o zapošljavanju, o ekonomskom i zdravstvenom stanju kod Roma. Sve su to sekundarne stvari u odnosu na krajnje ishodište. A krajnje ishodište je da vi imate vrlo intenzivne asimilacione procese, gubitak kulturnog identiteta, socijalno devijantno ponašanje i kriminogenizaciju, ne namernu već stvaranje kriminogenog ambijenta kao posledicu siromaštva. U siromaštvu vi ne možete da imate kulturu. I nigde je nema u siromaštvu. Naročito kada imate tako velike barijere izmedju takozvane socijalno odgovorne države i neorganizovane manjinske zajednice'.
Govorio nam je Osman Balić emotivno i pomalo gorko o zloupotrebama izrazitog siromaštva Roma od strane aktuelnih političkih stranaka što se uvek aktuelizuje u predizbornom periodu  kao i o pogubnom uticaju svega toga na kulturološke procese i očuvanje specifičnog romskog kultrunog identiteta.
Prema njegovim rečima, kulturna politika unutar Roma postoji ali se ne sprovodi dobro a razlog tome je što je Nacionalni savet Roma koji ima ekskluzivno pravo da predstavlja Rome u oblasti kulturnih prava zapravo uzurpiran od strane stranaka na vlasti. Kao drugi razlog Balić navodi opšti društveni haos, kao i manipulaciju i upravljanje masama koje po njemu počinje uvek od nezaštićenih i siromašnih što je sa Romima zapravo slučaj.
Da li se poštuju kulturna prava svih u gradu?
Koordinator YUROM centra, Osman Balić, govoreći o kulturnim pravima Roma u Nišu i načinima kojima su regulisana novom Strategijom za razvoj kulture, iako Agendu 21 i pitanje kulture u gradu smatra „pitanjem svih pitanja“ i smatra da su nadležni za izradu strategije uradili odličan posao, duboko je razočaran činjenicom da je na sam dan usvajanja strategije u Skupštini grada Niša, prof. dr Predrag Cvetičanin ispred predlagača jedva uspeo da obrazloži takav važan dokument pošto je ogroman broj odbornika u sali jednostavno bio potpuno nezainteresovan.
Prema njegovim rečima jako je loše što odbornici nisu shvatili očito da je kulturna strategija u kontekstu održivog razvoja ključno važna pošto kako kaže i naše siromaštvo potiče od toga što nemamo kulturu rada. Postoji bojazan da strategija iako dobro napisana sa obraćanjem pažnje na potrebe manjinskih zajednica, prevashodno zaslugom koordinatora za izradu koji su senzitivni prema manjinskim pitanjima zapravo nikada neće biti operacionalizovana.
'Odnos prema manjinama je mera i demokratije pa i kulture. Nisu samo Romi u pitanju. Vi morate da imate jednu praktičnu  kulturnu politiku. Ja nisam kompetentan da ocenjujem strategiju ali mislim da je sveobuhvatna i da u njoj imate sve ono što institucije, manifestacije i pojedinci žele i hoće i za šta imaju potencijala. Ali kultura je pre svega političko pitanje. I to prvorazredno političko pitanje. Pitanje kulturnih prava a o njima sam vam govorio. A kada imate asimilaciju i mimikriju, skrivanje identiteta kao izraz neslobode – pa možete da imate manifestacione oblike kakve hoćete – vi zapravo imate kulturu koja je nekultura, ili imate agresivnu kulturu zasnovanu na mržnji', rekao je Osman Balić.
Osman Balić vidi kao dobru stvar pominjanje u strategiji  kulturnih društava, romskih umetnika ili kulturnih centara, kao i činjenicu da se i lično izborio za stvaranje saveta za nacionalne manjine u statutu grada. Medjutim, nezadovoljan je jer u datim uslovima ništa od toga ne zaživljava.
Odgovarajući na pitanje da li je zagovornik osnivanja Romskog kulturnog centra u Nišu i da li bi to unapredilo prava Roma na sopstveni kulturni identitet, Osman Balić je rekao da iako postoje i zakonski načini da se to desi kao i da se ostvari pravo na informisanje na javnim servisima, to zapravo nije rešenje i veruje da bi bilo bolje da svi to shvate.
'Pa naravno da bi to dalo rezultata. Kultura jeste i  politika, nije samo ono kako je obični ljudi doživljavaju. Kulturni preporodi počinju u takvim malim društvima. Romima treba taj proces svakolike emancipacije...
Kulturne institucije treba da budu posledica stanja svesti,  kulture vladanja i  vršenja vlasti prema manjinskim zajednicama  a ne rezultat delovanja medjunarodnih konvencija, preporuka i  domaćih zakona.'
S obzirom da Agenda 21 za kulturu predvidja jačanje ekonomskog razvoja kroz kulturni razvoj, kako o tome govoriti kada su  Romi u nezavidnom položaju kada je o zapošljavanju reč. Osman Balić objašnjava da YUROM Centar poslednjih godina tu pokreće najviše inicijativa te da se nada da će poslednja od njih –formiranje Centara u Prokuplju i Pirotu kao vid državnog - NVO partnerstva dati rezultate, jer Romi, kako kaže ne žele da sede skrštenih ruku.
Sa Osmanom Balićem smo razgovarali i o još jednoj temi koja je potresala dugo Niš-o ulici Šabana Bajramovića. On smatra da je priča o Bajramoviću malo predimenzionirana.
'Ako neko misli da je Šaban Bajramović vrh romske kulture onda se vara. On je estradni umetnik a estrada nije deo romske kulture. I on je možda interesantan profesionalcima koji se bave romskom kulturom jer je on odličan pevač i ja ga stalno slušam, ali njegovu muziku nećete naći na romskim svadbama, krštenjima a mi tu živimo.  Ja tretiram kulturu kao način života.
Ulica Šabana Bajramovića zvanično stoji, nezvanično nije promenjena u ličnim kartama naših sugradjana.  Ali to je dobra stvar sa aspekta lokalnih vlasti. I to jeste primer da su lokalne vlasti imale upornost i politički stav da zadrže to. Tu nisu bili populisti.'
Naš sagovornik se zalaže za uvodjenje posebne budžetske linije kako bi mogla da se prate finansijska davanja prema Romima pošto postoji opravdana bojazan da nje nema kako bi se stvarni podaci prikrivali te da ne bi bio vidljiv disbalans izmedju davanja za delove grada naseljene Romima u odnosu na ogromna izdvajanja dugogodišnja za nelegalna naselja. Po njemu i strategija kulture a i politička volja jedino tako može da se izmeri – količinom para izdvojenih za konkretne namene u budžetu.
Za sam kraj razgovora sa Osmanom Balićem ostavili smo temu diskriminacije. On nam je ponudio neočekivani odgovor.
'Diskriminacija je problem onih koji diskriminišu. Mi taj problem nemamo. I ako neko hoće da se menja, pa neka se menja. Diskriminator je zapravo najveća žrtva. Mi, diskriminisani smo navikli na to, i više to ne primećujemo. Država je dužna da brine o diskriminaciji kao jednom standardu javnog života.'
Veći problem predsednik YUROM Centra vidi u segregaciji  koja je u porastu kada je reč o obrazovanju i o tome govori kritično i samokritično.
'Segregacija je opasna i segregacija je i početak priče, početak traume ako hoćete. I na Kosovu, onog trenutka kada su albanska deca počela da idu po kućama, imali smo i početak rata. Mi Romi to nećemo, hoćemo sa vama, kakvi god da smo, i mi i vi. Mi alternativu nemamo. Nisu Romi ovde od juče, jedanaest vekova smo tu. Nije važno. Samo kada bi ovi koji do 12 mrze sebe a od 12 ceo svet bili malo tiši, da ne budu glavni i ne vode glavnu reč... Srbija ima toliko široke grudi i za svakoga ima mesta , naročito medju običnim ljudima. Srbi su jedan divan narod koje jedna šaka manipulatora dovela dovde da smo mi sada siromašna zemlja sa svim tim anatemama nabačenim na nas. Oni su bili samo glasniji od nas. Mi smo ćutali. Mi smo krivi!'
Romski kulturni centar
Sa predsednicom Udruženja Romkinja „Osvit“Anom Saćipović već godinu dana pratimo razvoj situacije vezane za osnivanje Romskog kulturnog centra. Pre godinu dana, da podsetimo, situacija je bila krajnje ignorantska od strane lokalnih vlasti. Niko se nije oglašavao povodom te ideje. Da li se usvajanjem strategije kulture nešto promenilo, upitali smo je. Ana nam je odgovorila da su u toku proteklih godinu dana članice Osvita nastavile da uporno lobiraju i vrše pritisak na lokalne vlasti tako što su slale dopise, telefonirale i zahtevale odgovor od Gradskog veća. Decembra 2011 im je pošlo za rukom da budu konačno primljene kod gradske većnice Dušice Davidović.
Ana Saćipović

'Na njenu inicijativu kako će Romski kulturni centar biti podržan ukoliko promeni ime u Kulturni centar nacionalnih manjina - mi smo prihvatile sugestiju jer smo konačno dočekale nekakav pomak ka osnivanju jedne kulturne ustanove koja bi omogućila razvoj kulturnih različitosti svih nacionalnih manjina. Pošto su Romi najveća nacionalna manjina ja mislim da ćemo mi biti i najzastupljeniji u jednom takvom kulturnom centru. Mi smo odmah nakon tog našeg razgovora, dostavile preuredjen plan i program rada i naziv u Kulturni centar nacionalnih manjina i uporno od decembra pokušavamo da stupimo u kontakt sa gradskim zvaničnicima i gradskom većnicom Davidović da vidimo dokle se stiglo sa tom inicijativom.
U medjuvremenu 18. januara je na sednici Skupštine grada usvojena Strategija. Mi nismo bile obaveštene o pisanju te strategije, nismo pozvane ali hvala Bogu vidimo da je strategija obuhvatila osnivanje baš Romskog kulturnog centra. Ono što smo uradile, poslale smo zahtev predsedniku Skupštine grada Miletu Iliću da nas primi pošto vidimo da iz kabineta Gardonačelnika odnosno Gradskog veća nisu bili u mogućnosti  da nas prime i da dobijemo povratnu informaciju šta se sada dogadja sa preimenovanim kulturnim centrom. Pogledale smo drugu soluciju i zakazale sastanak sa predsednikom skupštine grada. Dobile smo povratnu informaciju da ćemo sa njim u ponedeljak imati sastanak, sada kada je Strategija usvojena imamo na osnovu čega da se uhvatimo i da vršimo dodatni pritisak  na predstavnike gradskih struktura, pošto vidimo da je u Strategiji 2012-2013 predvidjena za osnivanje Romskog kulturnog centra.'
Ana Saćipović smatra da je u najmanju ruku čudno što mnogi drugi, čak i mnogo manji gradovi i opštine imaju takvu kulturnu instituciju a Niš je još nema, ali ne gubi nadu.
'U okviru osnivanja Romskih kulturnih centara, čak bez projekata, bez gradjanskih inicijativa sada imamo Romske kulturne centre (pod tim nazivom) u Beogradu, Leskovcu, Vranju, Surdulici i naše kolege iz Trstenika su bile zainteresovane za našu ideju pa smo im pomogle da dličan projekat oni realizuju u samom Trsteniku. Oni su inicijativu pokrenuli  u aprilu 2011 a u decembru 2011, gradski zvaničnici odnosno Skupština opštine Trstenik je donela odluku i svečano je otvoren Romski kulturni centar uz glamuroznu manifestaciju i uz prisustvo zvaničnika iz mnogih Ministarstava. I šta drugo da vam kažem?
Na svu sreću sada imamo Strategiju kulturnog razvoja koja može biti jak argument, uz sve ostalo – Agendu 21, pristup Niša kulturnim gradovima Evrope (AVEC). Videćemo, nadam se da Niš neće štrčati u odnosu na sve ostale evropske kulturne gradove.'
Podelićemo ovu nadu sa našom sagovornicom do neke nove priče na sličnu temu pošto City radio namerava da se i dalje bavi vrednostima Agende 21 za kulturu u našem gradu. Da bi nam svima bilo i kulturnije, i ekonomski bolje i u krajnjoj liniji lepše da živimo u zajedničkom nam gradu.
Izvor Radio City  http://www.radiocity.co.rs/jm
Serijal Agenda 21 za kulturu u Nišu podržan je od strane Fonda za otvoreno društvo Srbija.
 
 
 

Nastavak na Medijski istraživački centar...