Izvor: Blic, 04.Mar.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kultura 2.O
Rekonstrukcija, višeznačna reč: obnova, ponovna izgradnja nečeg urušenog ili popravak već postojećeg? Ili sve od toga pomalo, i još štošta.
Ako neko misli da se ovde radi o srpskoj politici, u pravu je – sve je politika, a u Srbiji – srpska, jakako. Gde je politike, tu je i kulture, htelo se to ili ne. Iz dva razloga: najpre, kultura je širi pojam od politike, a potom, ona je deo svake političke strategije, i to ne samo zato što postoji obaveza postavljanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ministara i ostalih distributera crkavice, uživalaca iluzije moći, posednika izvesnih saznanja. Drugačije rečeno, ma koliko se prosečan srpski političar ne zanimao za kulturu, ona se zanima za njega, po istom onom principu po kojem mi, nezainteresovani za politiku, moramo njome da bavimo jer se ona bavi nama.
Daleko smo, razume se – i, izgleda, sve dalje – od takve politič(ars)ke misli koja bi razumevala da je kultura osnova politike, osobito u ovakvoj zemlji, i da je ministarstvo za kulturu, republičko, gradsko, opštinsko, bilo koje – ključni portfelj, najvažniji beočug, osa, osnova i središte društvenog života. Jer, dragi političari, hteli vi to ili ne, u svetu ograničenog suverniteta, s krojem po brežnjevljevskim vizijama tako rado usvojenim na drugoj strani, drugi će vam odrediti šta ćete i kako raditi. Vaše će biti da iskrojite takve uslove u kojima će neko pomisliti da vredi uložiti neku paru – pošto ovde nafte nema i neće je biti; sve drugo je stvar dobrog učenja i još boljeg vladanja. U ovakvom svetu nije važno znati, nego imati odličan, pet iz lepog ponašanja.
I šta ostaje? Ostaje kultura. Nacionalna? I takva, tj. samo takva – jer svaka je kultura u jednoj zemlji neminovno nacionalna i državna stvar. Kultura je jedino i poslednje utočište ljudskog, državnog, nacionalnog i svakog drugog suvereniteta, najvažnija strateška delatnost u jednoj umereno samostalnoj zemlji, ključ društva, način života, najvažnija odluka koja se ima doneti.
Hoćete li da živite normalno ili hoćete da živite ovako kako sada živite?
O tome valja misliti u ovo rekonstruktivno doba.
Mora se: nema, naime, ko drugi.
