Izvor: Politika, 27.Mar.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kule u oblacima
Podsećam da je 2010. kreiran „Postkrizni model ekonomskog rasta…” u kome važno mesto zauzima i industrija
Ako je u uslovima dinamičnog rasta svetske privrede, a posebno vrlo dinamičnog rasta svetske trgovine (2000–2008) industrija Srbije ostvarila vrlo skroman porast – samo 16,5 odsto, i ako se u uslovima svetske ekonomske krize od 2008. do početka 2013. godine beleži smanjenje od čak 11,2 odsto, a priori se nameće pitanje da li je moguća buduća uspešna reindustrijalizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije ako se ima u vidu da je krajnje neizvesno kada će i da li će biti prevaziđena ekonomska kriza u ogromnoj većini zemalja, posebno zemalja EU i svih u našem okruženju.
Politika ekstremno precenjenih vrednosti dinara, koja je prisutna od početka 2001. godine, nagla i preterana liberalizacija uvoza, vrlo visoke kamatne stope koje prate dinarske kredite ugušili su i još uvek guše industriju, pogotovo njen preostali izvozno orijentisani deo, i pošto se ne vidi spremnost državnih institucija i bankarskog sektora da se tu nešto bitno promeni, šanse za njen oporavak i po tom osnovu se bitno smanjuju.
Podsećam da je nobelovac Džozef Stiglic pre desetak godina Srbiji poručio: „Precenjena vrednost nacionalne valute i visoke kamatne stope su recept za privrednu propast”. Slično sam tvrdio i dokazivao od 2001. godine.
Posebno sam mnogo puta isticao da će i defektan koncept privatizacije i nagla, preterana liberalizacija uvoza teško pogoditi realni sektor, a posebno industriju, ali je i to potpuno ignorisano.
Neki tadašnji i sadašnji funkcioneri su sva ta upozorenja nipodaštavali i kao posledica svega toga je, kao što reče jedan pisac aforizama: „Gde su bile industrijske i zanatske radionice – nikle su kladionice”.
Ja bih tome dodao da je tragikomično da se u tim kladionicama statistički registruje veći promet nego u ranijim radionicama, ali je ukupan efekat te tranzicije – porazan.
Moram primetiti da je apsurdno da su najveći zagovornici reindustrijalizacije Srbije sadašnji i bivši funkcioneri koji su svojim neznanjem, lošim radom i nečinjenjem onoga što je bilo nužno, doprineli mnogim negativnim tokovima u našoj privredi. Ako se dobro sećam, Albert Ajnštajn je jednom prilikom rekao da nijedan problem ne može biti rešen preko svesti ljudi koji su ga kreirali. Duboko verujem da to važi i kada su u pitanju samozvani „vizionari” ekonomskih reformi u Srbiji.
Ovih dana funkcioneri Nacionalnog saveta za privredni oporavak su obećali da će se brzo pojaviti „Strategija razvoja industrije”. Podsećam da je 2010. godine kreiran „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011–2020”. u kome važno mesto zauzima i industrija za koju je projektovan prosečni godišnji rast od čak 6,9 odsto.
I u tom radu je na više mesta rečeno da su projekcije, pa i ova, „optimističke, ali i realno ostvarive”, a tadašnja vlada je njih u celini prihvatila, a usvojena „Strategija razvoja industrije” prihvaćena 2011. godine, po svemu sudeći, zasnivala se na strategiji datoj u tom „modelu”.
Na opštu žalost, već u prve dve „postkrizne” godine nije ostvaren nikakav rast, a u 2012. industrijska proizvodnja je bila čak i manja nego što je bila 2010. Pribojavam se zato da će i nova strategija biti sličnog kvaliteta kao što su bile i prethodno navedene dve i da će doživeti istu sudbinu, to jest da će je stvarnost brzo žestoko demantovati, odnosno da će se pokazati da je to još jedna „kula u oblacima”.
I na kraju, još jednom moram istaći da se Srbija nalazi u dubokoj i ekonomskoj i društvenoj krizi i da se one međusobno pospešuju. I sve dok je to tako, šanse za uspešnu, održivu reindustrijalizaciju su čisto teorijske prirode, praktično neostvarive.
Zato je krajnje vreme da se krene u kreiranje nacrta vizije budućeg društvenog i privrednog sistema koja bi nakon svestranog razmatranja u parlamentu bio usvojen i kasnije dosledno realizovan.
Ubeđen sam da bi samo u tom slučaju bio moguć izlazak iz ekonomske krize, posebno krize industrije i da bi se samo u tom slučaju mogla ostvariti uspešna, održiva reindustrijalizacija.
Profesor univerziteta
Mlađen Kovačević
objavljeno: 27/03/2013
