Izvor: RTS, 09.Mar.2014, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda sa industrijskim otpadom?
Iako bi mogao da se prerađuje i koristi kao energent, industrijski otpad se uglavnom gomila u krugu fabrika i zagađuje životnu sredinu. Jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz, ali će to biti moguće samo do 2020. godine.
Srbija je prošle godine postigla veoma mali napredak u oblasti životne sredine, ocenjeno je u rezoluciji Evropskog parlamenta. Jedan od problema je i neodgovarajuće postupanje sa otpadom. Godišnje se proizvede više od osam miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tona industrijskog otpada.
Iako bi mogao da se prerađuje i koristi kao energent, on se uglavnom gomila u krugu fabrika i zagađuje životnu sredinu. Jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz, ali će to biti moguće samo do 2020. godine.
U Zajači kod Loznice, rude antimona, olova i cinka vade se i tope više od 100 godina. Na sajtu kompanije koja danas eksploatiše rudnik stoji da Zajača ima vodeću ulogu u borbi za očuvanje prirodne sredine i da je kao takva postala uzor mnogim kompanijama koje su spremne da slede njen primer.
Međutim, primer tog rudnika je zabrinjavajući.
"Nakon decenija koliko se iskopava olovo gomilao se otpad iz rude, koji je prouzrokovao značajnu kontaminaciju zemljišta i vode u tom regionu, što je prouzrokovalo veoma negativan uticaj po zdravlje stanovništva jer je pronađena povećana koncentracija olova u krvi kod dece", rekao je Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.
Država je izdvojila 285 miliona dinara za sanaciju tog zemljišta. Ne postoji ozbiljan monitoring na koji način fabrike u Srbiji svojim otpadom zagađuju životnu sredinu. Čak dve trećine industrijskog otpada čini pepeo iz termoelektrana.
Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović kaže da bi ogromna količina tog pepela mogla da se iskoristi u gradnji koridora, mostova, kao što je svuda u Evropi.
Godišnje se proizvede čak 300.000 tona opasnog otpada. U zemljama EU, do 2004. godine opasan otpad odlagao se u posebno projektovane deponije, a danas se uglavnom reciklira ili spaljuje.
Jovanka Arsić Karišić iz Centralnoevropskog foruma za razvoj (CEDEF) kaže da u Nemačkoj postoji 6.000 postrojenja za preradu komunalnog i industrijskog otpada od čega se dobija električna i toplotna energija. Prema njenim rečima, u Srbiji je to tek u začetku.
Miodrag Mitrović iz Udruženje reciklera "Hrabri čistač" kaže da je u Evropi manje-više zabranjeno da se koriste deponije za odlaganje industrijskog otpada. "Najbolja dostupna tehnika se primenjuje za tretiranje industrijskog otpada", rekao je Mitrović.
U Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje, niti postrojenja za preradu ili spaljivanje opasnog otpada.
Profesor Jovović kaže da je u Srbiji propao dva puta projekat upravljanja opasnim otpadom, odnosno pare koje su odobrne od strane Evropske komisije nisu upotrebljene u tom smislu.
"Potrebno je izgraditi takvo jedno postrojenje, tehnički to nije problem, očigledno i novac postoji. Problem je ubediti građane na određenoj lokaciji da dopuste da se takvo jedno postrojenje gradi", rekao je Jovović.
Prerađuje se svega 19 odsto industrijskog otpada, a samo jedan procenat koristi se za proizvodnju energije.
.jpg)
