Izvor: Blic, 05.Feb.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućno obrazovanje
O kućnom vaspitanju uvek se mnogo i različito govorilo, ali ako se novi zakon o obrazovanju usvoji, imaćemo kao novinu i mogućnost kućnog obrazovanja.
Opšte, obavezno i makar do izvesne mere besplatno obrazovanje smatra se civilizacijskom tekovinom, nekom vrstom mere progresa. Upravo smo tokom istog učili ono Dositejevo: „Škole, škole, braćo moja, a ne zvona i praporci" ili pak Zmajevo: „Dižite škole, deca vas mole". Ovo rimovanje ne spada u najsrećnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zmajeve poetske trenutke, ali je ideološka ispravnost stihove odvela u antologije i školske programe.
Naravno, uvek postoje neki koji su skloni da stvari posmatraju drukčije i da kvare idilu svetosavskih akademija. Oni javno školstvo analiziraju kao deo strategija moći i kontrole. Po toj teoriji, padom uticaja crkve, koja je vršila ideološku kontrolu i vaspitanje masa, u oslobođeni prostor ubacuje se država, a javno školstvo je tu bitan instrument. Ako se doda da je industrijski kapitalizam zahtevao obrazovaniju, za početak makar pismenu radnu snagu, onda se čitav projekat javnog školstva pojavljuje ne kao stepen razvoja progresa, već kao ispunjenje zahteva i potreba društvene moći i određenih grupa na vlasti.
Alternativa kućnog obrazovanja, dakle onoga gde će roditelji organizovati nastavu svome detetu, a država će, preko nekih ispita, tek verifikovati rezultate, postojala je i ranije. Ko je čitao Tolstojeve, delom autobiografske proze, sretao se s likovima njegovih domaćih učitelja. Ali je takođe naišao na stranice koje opisuju šok koji je junak ove proze doživeo našavši se u institucijama državnog školstva.
Tolstoj ovde nije toliko kritičan prema državnom školstvu koliko u ovom času vidi sudar junaka s realnošću sveta u kojem živi. I ovde bismo zaista mogli doći do ozbiljnih razloga koji opravdavaju slanje deteta u institucije javnog školstva.
Ima roditelja koji svojoj deci mogu pružiti kvalitetniju poduku od one koja se može dobiti u većini osnovnih škola, bilo što mogu platiti dobre učitelje, bilo što i sami mogu, sa većim uspehom, obaviti najveći deo zadatka. No, pomalo paradoksalno, vrednost škole ne mora biti u njenim kvalitetima, već upravo u njenim manama. Između ostalog, koliko god se trudila da predstavlja jednu idealizovanu sliku društva, dakle onakvog kako treba da bude, škola je, poput svake druge institucije, slika i društva kakvo ono jeste. A to je upravo društvo u kojem će sadašnji učenik živeti.
Kao što i masovni susret s vršnjacima ne znači samo sreću drugarstva. Ljudi su razni i različiti i to nije uvek kvalitet. Ali s njima morate živeti. Kakvi ste već vi sami, sa drugima kakvi god da oni jesu.
Povezane vesti: Monarhija, republika Žene i deca napred Hrišćanstvo, u raznim bojama Jednom, u Rusiji i Americi Ljubav i lova
