Izvor: RTS, 30.Sep.2010, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućni zatvor sa narukvicom
Ispunjeni su svi uslovi za realizaciju sistema elektronskog nadzora i sudovi sada mogu izricati presude koje podrazumevaju izvršenje kazne u kućnom pritvoru, izjavio direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Obradović. Planirana izgradnja tri zatvora.
Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Obradović izjavio je da su ispunjeni svi tehnički i zakonski uslovi za primenu sistema elektronskog nadzora nad osobama kojima sud odredi kućni pritvor, čime >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je zaokružen proces implementacije alternativnih sankcija.
Elektronska narukvica je uređaj koji se stavlja na nogu osuđenika, da ne bi bio upadljiv i primetan, a u stanu se instalira prijemnik koji omogućava praćenje osuđenika, objasnila je načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije Dušanka Garić.
Garićeva je precizirala da za primenu sistema moraju postojati odgovarajuće tehničke pretpostavke - osuđenik mora imati struju i telefonsku liniju i naknadu za te usluge mora redovno izmirivati.
Ukoliko pritvorenik prekrši određene mere suda, Uprava će o tome obavestiti sud, koji meru kućnog zatvora može da zameni i da osuđenika uputi na dalje izdržavanje kazne u zatvor.
"Iz ugla zakonske regulative i tehničke opremljenosti, ispunjeni su svi uslovi za realizaciju sistema elektronskog nadzora i sudovi u Srbiji sada mogu izricati presude koje podrazumevaju izvršenje kazne u kućnom pritvoru", rekao je Obradović na konferenciji za novinare u prostorijama Odeljenja za alternativne sankcije.
Prema njegovim rečima, ugovor o iznajmljivanju opreme - odašiljača, odnosno narukvica i prijemnika sklopljen je sa izraelskom kompanijom koja tim proizvodima pokriva dve trećine sveta.
Obradović je ukazao na to da je Srbija opremu "dobila" duplo jeftinije nego zemlje u okruženju, ali nije precizirao koliko je novca izdvojeno.
Mera elektronskog nadzora, naveo je, može biti određena osuđenicima kojima je izrečena kazna zatvora do godinu dana.
Sud će, dodao je, određivati da li će Operativno-bezbednosni centar osuđenika pratiti 24 sata dnevno, da li mu je omogućeno da odlazi na posao, odnosno da u pojedinim slučajevima napušta stan.
"U Operativno-bezbednosnom centru, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, pratiće se da li osuđenik poštuje sudsku odluku i da li stan napušta u dozvoljenom periodu", naveo je Obradović i isključio mogućnost zloupotrebe sistema elektronskog nadzora za prisluškivanje i tajno snimanje.
Obradović je naglasio da će primena sistema kućnog pritvora sa elektronskim nadzorom državi omogućiti značajnu uštedu, rasteretiti zatvore, ali i doprineti resocijalizaciji zatvorenika i najavio izmene krivičnog zakona koje bi omogućile primenu elektronskog nadzora i u slučajevima uslovnog otpusta.
Novi zatvori u Kragujevcu, Pančevu i Medveđi
Obradović je najavio da bi trebalo, sledeće godine, da počne izgradnja zatvora u Kragujevcu, Pančevu i Medveđi, a da bi zatvor u Padinskoj skeli trebalo da bude završen do kraja godine.
Obradović je kazao da nije novost da je u srpskim zatvorima veliki broj osuđenika i da postoji problem nedostatka prostora, napomenuvši da je u Srbiji trenutno 11.150 pritvorenih, optuženih i prekršajno kažnjenih osoba.
"Naše mogućnosti su objektivno limitirane finansijskim sredstvima", dodao je Obradović i najavio da će sredstva za izgradnju zatvora u Kragujevcu i Pančevu biti obezbeđena iz kredita, koji je dogovoren sa Evropskom komisijom, dok je izgradnja zatvora u Medveđi među projektima Vlade Srbije.
Srbija spada u srednje opterećene zemlje licima koja su lišena slobode, jer ima 140 pritvorenika i osuđenika na 100.000 stanovnika, govore podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
S obzirom na to da srpski zatvori realno primaju oko 6.500 lica, to znači da smo mi prepunjeni za 80 odsto. Ipak, podaci govore da ima zemalja u Evropi, koje su prepune i za 200 i 300 odsto.
U poslednjih šest godina, broj lica lišenih slobode u Srbiji povećao se 60 odsto i trenutno ih ima oko 11.000, ali to nije slučaj samo u našoj zemlji.
U većini evropskih zemalja, zabeležen je porast broja lica lišenih slobode koji je vezan i za druge okolnosti, kao što su tranzicija, promena sistema vrednosti, ali i kriminalizacija društva u onim aspektima u kojima to, do sada, nije zabeleženo.
