Izvor: Politika, 30.Avg.2011, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kućepazitelj
Nekoliko puta smo prošli pored dvospratne zgrade od žute opeke u Roslyn Road
ulici, tražeći broj 16 a da nam ni na kraj pameti nije bilo da bi broj mogao biti
napisan slovima sixteen, baš iznad ulaza u zgradu velikim slovima po celoj širini stepeništa.
Bila je to tiha ulica u delu Osborne Village, ulica koja je vijugala paralelno sa rekom, ulica koja se završavala pedesetak metara dalje od zgrade sa brojem sixteen, dvorištem tmurne zgrade zidane u tamnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opeci, više u stilu zatvora nego stambene zgrade.
- I am Tonny, caretaker, rekao je čovek od četrdesetak godina, sa kojom kilom viška, širokim dobroćudnim licem, interesantnim modnim stilom istaknutim cvetnim motivima šarenih pantalona i crnom majicom, i odveo nas do jednosobnog stana na prvom spratu u kome smo proveli narednih šest godina.
Iako stara, zgrada je brižljivo održavana, sa uvek uredno pokošenim travnjakom i lejom cveća ispred ulaza a kućepazitelj je redovno vodio računa o smeću, parkingu, čistim hodnicima, zimi uklanjao sneg sa ulaznog stepeništa..
Stanovao je sam, u dvosobnom stanu iz koga nikad nije dopirao miris kuvanog jela, uostalom kao i kod većine od ostalih dvadesetak stanara zgrade.
Tonija smo viđali bar jedanput mesečno kada smo mu odnosili ček za kiriju, kada je čistio hodnik ili kada je išao u kupovinu uvek obučen u nemoguće kombinacije dezeniranih pantalona ili šarenih majica, potpuno opušten, mirnog staloženog koraka sa kesama iz obližnjeg hipermarketa, uvek u levoj ruci na čijoj se nadlanici odmarala tetovirana naga žena.
Prvih toplijih majskih dana, posle duge, veoma hladne zime kada bi sav otopljeni sneg dizao nivo reke Assiniboine River, poplavivši joj obale i šetalište skroz do The Forks Market-a gde su se još pre šest hiljada godina sastajala indijanska plemena Assinibions i Cree, saznali smo da Toni, caretaker, u drugoj sobi dvosobnog stana čuva crni Harli Dejvidson.
Na njegovim prozorima su se retko dizale roletne i samo bi se ponekad moglo primetiti kako bi bacao pogled na obrise motora pod ceradom. Sredinom maja Toni je izgledao mnogo agresivnije, energičnije i opasnije u crnom kožnom odelu, sa Harli Dejvidson Vinipeg amblemom na leđima,
crnom kacigom i na uglancanom sjajnom moćnom Harliju, odlazeći na otvaranje sezone motorista, Blow out your pipes.
Tako smo upoznali Tonija i upamtili značenje reči caretaker, o kojoj smo učili na prvim časovima engleskog jezika u školi Sir William Osler. Tu smo naučili kako se zove zanimanje koje je za naše ljude bio prvi korak, prvi posao, (uz raznošenje novina ili pica, na crno), kao jedan od omiljenih poslova za koji niko nije pitao koliko dobro govoriš engleski jezik i da li si kojim slučajem nekada radio kao inženjer, umetnik ili doktor..
Početkom juna te poslednje godine pre nego što ćemo se preseliti drugi grad, Tonija smo videli na parkingu kada nam je mahnuo rukom pre nego što je navukao kacigu i lagano se odvezao niz ulicu u običajenu nedeljnu posetu devojci.
Kada sam se vratio sa posla na tom mestu sam video veliku crnu mrlju od izgorelog motora, zapaljenog toga jutra. Pričali su da je plakao kao malo dete, taj simpatični dobrica u šarenim pantalonama.
Sledećeg jutra je na tom mestu bio veliki buket cveća.
Vidim Tonija, kao da je bilo prošle zime, kako dok veje sneg prašnjavo suv i sitan kao šećer na minus trideset, u maskirnom odelu i belim čarapama, bez cipela premešta kante za smeće uz ivičnjak trotoara, kako žurno nestaje iza bočnih metalnih vrata zgrade dok snežni prah u zadanom ritmu vetra posipa tanjiraste poklopce korpi za otpatke.
Tako sam upamtio reč caretaker.
I kad se ponekad setim Tonija, dodam još i: Take care Tonny-caretaker.
Miodrag Topić, Kanada
objavljeno: 30.08.2011.
