Izvor: Politika, 19.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuće za 1.000 evra
U Vatinu, na granici sa Rumunijom, od 150 domova trećina je na prodaju, ne sklapaju se brakovi i ne rađaju se deca
Vršac - Kad se sa Vršačkog brega pogleda ka istoku, ugleda se - Zapad. Iako se ta konstatacija čini apsurdnom, pogledom se, zapravo, duboko zađe u teritoriju Rumunije, članice Evropske unije od početka ove godine, tako da je Zapad već gotovo sedam meseci naslonjen na istočnu među Srbije.
Sela i na jednoj i na drugoj strani granice uglavnom nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bogata, jer su se obe države dugo plašile razvoja u graničnom pojasu. Zato su u manjim mestima, na našoj strani, kuće bukvalno na rasprodaji. U Vatinu, čiji atar "udara" na Evropsku uniju, kuće mogu da se kupe i za 1.000 evra iako nisu ni tako loše. Ima i nešto skupljih: za 5.000 do 6.000 evra.
Duž čitave granice, naša sela su ostarila. U njima je sve manje seljaka. Kažu da ni komšijska s one strane granice nisu "mlađa". Mnogo je kuća u ponudi, a kupaca gotovo da nema. U Vatinu se, od 150 kuća, najmanje četrdesetak prodaje. Još toliko je pod ključem.
Dušan Mitin, šef Mesne kancelarije, kaže da se u Vatinu godišnje sklopi samo jedan brak. I "rode sleću" veoma retko, najviše jedanput u godini, a lane ni jedna nije "sletela".
U susednom Malom Žamu, doduše i znatno većem mestu, jedva nekoliko mladih parova odluči da izgovori sudbonosno "da"...
U Vatinu osmoro đaka pohađa četiri razreda osnovne škole. Kad završe taj stepen školovanja, svakodnevno putuju u dvanaest kilometara udaljeni Vršac a iz njega do Vatina svakodnevno putuju i učiteljica i poštar, a lekar dolazi dva puta nedeljno.
Dušanov stric Mirko Mitin, nekada poznati fudbaler naših prvoligaša, koji obrađuje stotinu hektara zemlje, a u nedalekom Jasenovu ima mlin u kome pšenicu pretvara u brašno, kaže da nije lako biti član evropske porodice.
- Nama predstoji sličan put, a što ranije pođemo, ranije ćemo i stići. Susedima čestitam - kaže Mitin.
Vojska Srbije je, prošle jeseni, posao obezbeđenja granice predala policiji, što je Rumunija učinila nekoliko godina ranije, a susedi već godinama takozvani meki pojas i ne održavaju. Masovnog šverca između dve države, možda zbog strogog viznog režima, već dugo nema. Pre 17 godina, dnevno je na našem najvećem drumskom graničnom prelazu Vatin beleženo i 20.000 prelazaka. U toku juna zabeležena su samo 14.724 putnika, u oba smera.
J. Danilović
[objavljeno: 19.07.2007.]
