Izvor: Blic, 30.Okt.2009, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća velikih umetnika
Na današnji dan pre punih 140 godina svečano je otvorena zgrada Narodnog pozorišta, izvođenjem predstave „Posmrtna slava kneza Mihaila". Od tada je odigran veliki broj predstava, a na tim „daskama koje život znače", prošla su neka od najvećih imena srpskog glumišta.
Narodno pozorište je ujedno i prvo kulturno zdanje u Beogradu i izgrađeno je prema planovima arhitekte Aleksandra Bugarskog.
Tokom 140 godina postojanja kroz Narodno pozorište >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su prošle generacije pravih glumačkih legdendi. Od Sofije Coce Đurđević, Dobrivoja Milutinovića, Radomira Raše Plaovića, Žanke Stokić, preko Mije Aleksića, Miloša Žutića, Branislava Cige Jerinića, ali i Mikija Manojlovića, Pere Božića, Cece Bojković, Radmile Živković...
Jedan od onih koji imao priliku da bude na sceni sa većinom legendi je poznati glumac Predrag Ejdus. On je skoro pune četiri decenije na sceni ovog pozorišta.
Nušićeva dela najizvođenija
„Put oko sveta"
„Gospođa ministarka"
„Narodni poslanik"
„Mister Dolar"
„Ožalošćena porodica"
„Pokojnik"
„Sumnjivo lice"
„Dr"
„Nahod”
„Protekcija”
„Knez Ivo od
Semberije”
„Običan čovek”
„Vlast”
- Praktično sam počeo karijeru sa Mijom Aleksićem, bio mi je čak prvi partner na sceni. Igrao sam i sa Ljubinkom Bobić, Jovom Milićevićem, Cigom Jerinićem, Perom Banićevićem. To mi je zaista bila velika škola. Svaki od tih glumaca je imao uloge po kojima je u nekom periodu bio prepoznatljiv, Mija Aleksić kao Ričard III ili Banićević kao Hamlet. Tako je sedamdesetih „Mandragola" bila jedna od nosilaca repertoara, a osamdesetih, recimo „Strah i nada" - priča Ejdus.
Opera i balet takođe imaju zanačajno mesto. Balet Narodnog pozorišta postoji skoro 90 godina, a predstave kao što su „Kopelija" (1924), „Labudovo jezero" (1925), „Žizela" (1926), „Uspavana lepotica" (1927) su stalne na repertoaru. Opera Narodnog pozorišta otpočela je svoju samostalnu delatnost 1919. godine. „Zlatan period" bio je tokom pedesetih i šezdesetih, ali i danas opera raspolaže zavidnim i raznovrsnim repertoarom.
Za 140 godina Narodno pozorište je i više puta rekonstruisano, a 1986. urađena je poslednja obnova do sada. Tada je zgrada skoro duplo proširena i sada ima 18.500 kvadrata. Sagrađen je novi deo sa ulazom iz Francuske ulice, (mala scena „Raša Plaović") a pozorište ima dva sprata ispod i pet iznad zemlje.
Najduže na repertoaru
„Koštana", B. Stanković (premijera 1900.)
„Zona Zamfirova"S. Sremac (1924.)
„Gospođaka ministarka", B. Nušić (1929.)
Glumci o Narodnom pozorištu
Milan Gutović
Samo trajanje od 140 godina Narodnog pozorišta govori više o uspesima te kuće nego što bih to umeo da kažem ja, koji sam njen član od skoro. Istorija je prvo na šta me asocira Narodno pozorište jer se na trgu pred njim i oko njega događala, a i pisala istorija Srbije.
Boris Komnenić
Narodno pozorište je velika i stara kuća u kojoj ima smisla baviti se glumom. Idealna je situacija za mlade glumce, pošto se najbrže i pod teškim okolnostima uči zanat, što je sigurno dobro. Među najboljim glumcima koje sam gledao da su igrali tamo su Miloš Žutić, Branislav Ciga Jerinić i Petar Banićević, dok verujem da su za Žanku Sokić i Ljubinku Bobić bile vrhunske glumice, iako nisam imao priliku da ih vidim. Najdraža predstava u kojoj sam igrao je „Konak".
Aleksandar Srećković
Narodno pozorište je moja kuća od studentskih dana. Tu sam imao prvu premijeru u „Maski" Nikite Milivojevića. Omiljena predstava mi je bila „Madam San Žen" sa Perom Kraljem i Cecom Bojković. Imao sam čak priliku da igram sa Verom Čukić i da joj budem partner u „Maski".
Nada Blam
Narodno pozorište predstavlja tradiciju istrorije i kulture u Beogradu, a jedno je od prvih i na Balkanu. Debitovala sam daleke 1961. sa osam godina u predstavi „Bes krivice krivih", u diplomskoj predstavi Miloša Žutića. Jako mi je drago i što sam imala veliku sreću da tokom karijere glumim i sa Mijom Aleksićem i Mirom Stpuciom. Omiljena predstava u kojoj sam igrala mi je „Dom Berbarde Albe" od Federika Garsije Lorke u režiji Vide Ognjenović.
