Izvor: Večernje novosti, 09.Jan.2020, 22:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Kuća u kojoj živimo je prodata Albancima, a mi nemamo gde": Samohrana majka iz Vučitrna praznike provela u strahu od budućnosti

Samohrana majka Milica Apostolović (31) iz Gojbulje kod Vučitrna, sa petogodišnjim sinom mora da se iseli do 1. maja PATRIJARHALNO sam i u duhu pravoslavlja vaspitavana. Znam da je Božić najradosniji hrišćanski praznik, ali sin i ja, nažalost, ove godine nismo mogli istinski da mu se radujemo. Nama prvi dani ove godine protiču u zebnji i strahu od budućnosti. Kuća u kojoj živimo je prodata Albancima, koji nam traže da se iselimo do 1. maja, a mi nemamo gde. Ovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << rečima dočekala nas je Milica Apostolović (31) u Gojbulji kod Vučitrna, nekada većinski srpskom selu koje sada nastanjuju Albanci. Samohrana majka petogodišnjeg Jugoslava može se nazvati i Majka Hrabrost jer godinama živi u trošnoj kući na kojoj se ni ulazna vrata ne mogu zaključati. Prostrano dvorište koje obuhvata "komad" brda ispod okolne šume, u prvi sumrak bez osvetljenja izaziva jezu. Milica, međutim, o strahu i ne razmišlja, iako u dvorište pa i samu kuću može upasti ko god i kad god poželi, jer je bez ikakve zaštite. Mnogo više je, kaže, obuzima strah od budućnosti. - Kakva-takva, ova kuća, iako je bez kupatila i osnovnih stvari, sinu i meni je značila krov nad glavom - tiho, vidno uznemirena govori nam Milica. - Rođaci nekadašnjeg vlasnika, koji je svešteno lice, nažalost, prodali su kuću Albancu koji nam je postavio rok do prvog maja da se iselimo. Pročitajte i:Darko je život obeležio podvigom: Nastradao spasavajući porodicu Kumburović na Skadarskom jezeru Ovu mladu ženu život nije mazio. Izbegla sa roditeljima, sestrom i bratom iz Slatine kraj Vučitrna u kuću koju im je pre dvadeset godina ustupio rođak, ostala je u jednom trenutku sama. Roditelji su joj preminuli jedno za drugim, a brat i sestra, kaže, krenuli svojim životima, bez mogućnosti da joj pomognu. - Brat je i sam raseljeno lice i jedva preživljava. Sestra koja živi u Babinom Mostu, pomaže nam kad je u prilici, ali ne može ni ona mnogo jer je nezaposlena - govori Milica snebivajući se da spomene da ona i sin preživljavaju od socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Pomažu joj, kaže, i dobri ljudi, poput doktorke Olivere Ristović iz Kosovske Mitrovice, koja joj šalje garderobu za dečaka, i Ljiljane Perović, kojoj su beskrajno zahvalni jer je malom Jugoslavu obezbedila kompjuter i novogodišnje poklone. - Za nas dvoje bila bi dovoljna čak i jedna jedina sobica i kupatilo, za koje moj sin još ne zna šta je - kaže Milica. - Od Nove godine ne prestajem da brinem. Zabrinuta sam, jer 1. maj će brzo a mi ne znamo kuda ćemo i da li ćemo imati ikakav smeštaj. Izvesno je samo da sadašnji dom moramo da napustimo. Govori nam Milica da joj je važno samo da ona i Jugoslav ne budu pod vedrim nebom, ali i da brine zbog mališana koji bi uskoro trebalo da krene i u predškolsko. - Zaista nisam optimista i nisam ni sama pametna gde možemo da odemo - nastavlja naša sagovornica dok pokušava od sina da sakrije suze. - Rodbina nam ne može pomoći, a mi smo sami nemoćni, bez sredstava. I sada jedva preživljavamo, a ima dana kada moj sin zaista gladuje. STAN U MITROVICI - NE znam kome sam se sve obraćala za pomoć - kaže Milica. - Jasno mi je da su predstavnici naše opštine nemoćni da nam pomognu. Nudili su nam da se uselimo u jednosoban stan u Kosovkoj Mitrovici u kome živi žena raseljena iz Hrvatske sa sinom. Taj stan ima samo jednu sobu. Zato zaista mislim da je neprimereno da ženi koja je i sama u bezizlaznom položaju uskraćujemo prostor.

Nastavak na Večernje novosti...