Izvor: Blic, 15.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća mala, ali puna radosti
Kuća mala, ali puna radosti
ČAČAK - Slavica (39) i Željko (43) Žunjić iz čačanskog sela Trnava nedavno su dobili deseto dete. Mali Velimir rođen je pre desetak dana, ima još četiri brata i pet sestara, od kojih je najstarija Nataša (20) i sama majka, pa je Velimir već ujak Valentini (1).
- Ma, još jedno nam fali da imamo kompletan fudbalski tim, doduše mešovit - kažu u šali Žunići, koje smo u malenoj kući zatekli radosne i ponosne na svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prinovu. Osim Nataše i Velimira, u ekipi Žunjića su Mirjana (18), Gordana (16), Milorad (13), Jovana (11), Marko (9), Miloš (8), Rade (6) i Marta (5). I sami su se pomalo zbunili dok su nabrajali imena i godine, jer sve se činilo da su nekoga preskočili.
- O Velimiru brinu svi, jednako i sestre i braća, ne mogu da dočekaju da oni dođu na red da ga drže u naručju. Suprug Željko je od pre nekoliko dana ponovo u bolnici, već pola godine ide na ispitivanje i lečenje. To nam je sada najveća briga. Svega u kući ima, ali nikada dovoljno. Taman se učini - dobro je, zima nije zla, a onda se odužiše ovi hladni dani. A sad i Željko nije tu - započinje svoju priču Slavica.
Žunići su kuću u Trnavi dobili od Vitora Stanića na korišćenje. Osim kuhinje imaju dve malene sobe za decu, a pored kuće je 30 ari njive i 15 ari bašte, koje obrađuju, tako da deo hrane ne moraju da kupuju. Ali istroši se i to brzo, kažu, jer treba prehraniti dvanaestoro usta. Imaju Žunići i svoj plac u naselju Atenica, koji im je pre godinu dana poklonio Čačanin Vladislav Popović Vapa. Za gradnju kuće nemaju para, a od obećanja, kažu, ne niču ni temelji.
Željko je, kaže Slavica, radio prošle godine u Termoelektrani u Obrenovcu, ali je morao da se vrati, jer se razboleo. Zarade ponešto i u nadnici, a i ima dobrih ljudi, koji im pomažu. Slavica kaže da su od Centra za socijalni rad prošle godine dobijali više puta jednokratnu pomoć, a dečji dodatak u iznosu od 1.300 imaju samo za jedno dete, jer su dve starije kćerke vanredni učenici, tako da su izgubile to pravo.
Deca slušaju, pomažu majci koliko ko može i ume. Milorad (13) je našao čoveka da istruže drva, a za leto je već obezbedio gde će da bere maline. I pored sve graje u sobi Velimir mirno spava u svojoj kolevci. Za sada je jedini privilegova da ima svoj krevet. Ostali se ne bune - kažu tako je toplije. V. Trtović
