Izvor: Politika, 20.Maj.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kruna istraživanja istorije Balkana
Profesor Zorica Peruničić o trnovitom putu nastanka životnog dela njenog oca dr Branka Peruničića „Istorijske bure na Balkanu”
Sve bliže sam ostvarenju svog stremljenja da objavim prvi tom očevognaučnog dela „Istorijske bure na Balkanu”, kaže naša uvažena književnica Zorica B. Peruničić, koja pomno priprema za štampu rukopis od oko 15.000 stranica poznatog srpskog istoričara dr Branka Peruničića.
„Istražujući, morao je da savlađuje razne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prepreke. U Arhivu Srbije jednom prilikom mu je rečeno: ’Više ne smete da kročite ovde’, a on je sutra tamo nastavio rad.Imao je za to podršku prvih ljudi u našoj državi”, naglašava Zorica.
Uz više od 30 monografskih dela o gradovima Srbije, dr Peruničić je objavio „Pisma srpskih konzula iz Prištine 1890–1900” (1985), onda „Svedočanstvo o Kosovu” (1988), a potom i „Zulumi aga i begova u kosovskom vilajetu” (1989), kapitalna dela srpske istoriografije.
„Kruna tog istraživanja ipak je njegovoneobjavljeno delo ’Istorijske bure na Balkanu’, o čijem me je naslovu konsultovao kao lingvistu i profesora književnosti”, ističe naša sagovornica i za „Politiku” iznosi neke nepoznate činjenice.
„Ušavši jednom u očevu kancelariju u SANU, njegov kolega Pavle Savić rekao mu je: ’Uklonite vaše knjige sa stola’. Branko mu je odgovorio: ’To su moja naučna dela, stavite i vi svoja na sto, niko vam neće zameriti’. Bio je to ’peckav’ odgovor, pošto je Savić objavljivao članke u časopisima. Moj otac je svoja dela ostavio gde su i bila, u kancelariji koju je krasio i luksuzni sto sa foteljama, za kojim susedeli izuzetno ugledni gosti i delegacije, jer je on trideset godina koordinirao naučni rad u SANU i saradnju sa beogradskim univerzitetom”.
„Kao studentkinja književnosti osećala sam zadovoljstvo i ponos kad dođem kod njega, činilo mi se u najlepši radni kabinet u akademiji. Sklon šali on je s lakoćom razgovarao sa svima i stvarao prisnu atmosferu tokom važnih i teških pregovora o važnim naučnim projektima, o kojima je odlučivao”, kaže Zorica i razvija žive slike sećanja na neka očeva svedočenja.
„Bio je na diplomatskoj dužnosti u Albaniji od 1946. do 1948. kada su zahladneli odnosi između dve zemlje. Život ti je u opasnosti, javili su mu, a on se odmah, hrabro i koristeći mimikriju, uputio ka železničkoj stanici. Uskočio je u voz u pokretu i stigao iz Tirane u Beograd. Zbog intriga je zatim doživeo neprijatnosti, u vreme Informbiroa borio se i izborio za svoju istinu. Nije uteran u krug informbirovaca. Mnogo su mu tada pomogli Moša Pijade i Mile Peruničić, njegov stric, predratni poslanik Demokratske stranke, partizanski prvoborac, član Predsedništva Avnoja, sekretar Prezidijuma Skupštine FNRJ.”
„Moj otac bio je odlučan protivnik teorije o kolektivnoj krivici naroda, ideje da nedela pojedinaca treba svaliti na pleća celog naroda. Društvo je video u istorijskom razvoju i ukazivao na promene etničke strukture zbog nataliteta. Smatrao je da nacionalna manjina može prerasti u narod i da tu novu istorijsku činjenicu treba objasniti. Nove realnosti su na Balkanu vodile burnim sukobima, a srpski narod je uvek bio u njihovom središtu”, podseća Peruničićeva.
Pozivajući se na očeve uvide, a kao njegov pravi nasledniki na sopstvena naučna istraživanja, ističe očevu poruku: „Deco, budite složni, sloga doprinosi unutarnjem i spoljnjem miru”.
„Branko je bio uveren da ova poruka važi za porodicu, za narode i za društvo. Jedino mir, a to znači i diplomatija, tako je govorio, garantuju sadašnjost i izglednu budućnost. Zato moja heroina iz ’Prestoničke hronike’, posle pogibije svog sina na ratištu, opominje da je svaki sukob opasan. Sukobi vode uomraze, sve do ratova, kao što potvrđujuistorijske bure na Balkanu u protekla dva veka. Sloga znači mir sa sobom, ali i mir sa drugima, put sloge treba da bude naš put”, kaže odlučno profesor Zorica Peruničić, ali je ta odlučnost obojena i liričnošću književnika koji stanuje u kući literature.
Zato će biti zanimljivo da se pročita šta je napisala u svom novom, obimnom delu„Filantrop”,refleksivnom razmatranju čovekoljublja, koje će se uskoro naći u izlozima naših knjižara.
Otprilike u vreme kada i prvi tom kapitalnog dela njenog oca, dr Branka Peruničića „Istorijske bure na Balkanu”.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 20.05.2013.
