Izvor: RTS, 04.Okt.2012, 19:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krugman: U krizi se ne štedi

Kako bi države lakše prevazišle krizu, jedan od najznačajnijih ekonomista sveta Pol Krugman kaže da treba ukinuti uštede i pomoći nezaposlenima, što će pomoći da prežive, ali i da troše. Ukoliko je to moguće, potrebno je rešiti problem infrastrukture. Ovo je dobro vreme da se popravljaju mostovi, gradi železnica, navodi Kruzman u intevjuu za "Oko magazin".

Profesor Pol Krugman, jedan od najznačajnijih ekonomista današnjice, koji je održao predavanje o svetskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomskoj krizi u Beogradu, u razgovoru za Oko magazin objasnio je zašto u sadašnjoj situaciji nije dobro stezati kaiš, šta može da učini zemlja poput Srbije i da li on lično troši više nego što je trošio pre krize.

Gospodine Krugman, da li zaista mislite da iz ove krize, depresije, kako je Vi zovete, može da se izađe odmah, tom jednom odlukom da se poveća potrošnja?

Za Ameriku to je zaista veoma jednostavno. Tamo, prosto, možemo da trošimo više. Iz ove depresije brzo bismo izašli. Moglo bi tako i u Britaniji. Problem Evrope jeste što ima jednu valutu, a nema jednu vladu, što stvara dodatni sloj problema. Ali, i pored toga, lek bi mogao da se pronađe mnogo brže nego što ljudi misle.

Da, ali ko su ljudi koji bi mogli da okončaju krizu?

Izabrani lideri, predsednik Obama, ali i Kongres, koji je njegov deo problema...

A u svakoj zemlji ponaosob?

Svaka zemlja koja ima sopstvenu valutu i pozajmljuje u svojoj valuti ima veliku slobodu da deluje. Nije to samo Amerika. To je, na primer, i Velika Britanija. Iako je mnogo manja, ima mnogo slobode za akciju. I ako bi uspelo da podršku daju Mario Dragi i Angela Merkel i Fransoa Oland itd, Evropa bi mogla, doduše na teži način, ali ipak da doživi mnogo brži oporavak nego što to sada izgleda.

Promovišete potrošnju. Kada kažete "državna potrošnja" na šta mislite?

U Americi, koju najbolje poznajem, imali smo značajne uštede na nivou osnovnih usluga, kao što je obrazovanje. Najpre bi trebalo ukinuti te uštede. Zatim nam je potrebna veća pomoć nezaposlenima, što pomaže da prežive, ali i da troše. I, na kraju, koliko je to moguće, rešiti problem infrastrukture. To je svuda potrebno. Ovo je dobro vreme jer su milioni građevinaca nezaposleni, kapital se praktično topi. Ovo je dobro vreme da se popravljaju mostovi, gradi železnica.

Da li je to univerzalna preporuka, iako nema univerzalnih rešenja? To je ono što govorite?

Da, sa stanovišta velikih ekonomija, uključujući i Evropu kao celinu. Predsedniku SAD bih rekao: 'Ako dobijete odobrenje Kongresa, mogli bismo da okončamo ovu depresiju sada.' U stvari, za osamnaest meseci, jer za sve treba vremena. Ali ne bih rekao premijeru male evropske zemlje da ima istu moć, jer su pritisci nametnuti takvoj vladi mnogo veći. Bio bih mnogo oprezniji, i o tome sam razgovarao sa mnogima. Kada bih bio premijer bilo koje male evropske zemlje, pa i ove, rekao bih da možete samo delimično da se krećete u tom pravcu, jer imate manju slobodu delanja. Mislim da ekonomije isto funkcionišu u velikim ekonomskim regijama, i zemljama u tim regijama. Ne bih rekao guverneru iz Nju Džerzija da može da okonča depresiju...

Vaše ideje su veoma dobro prihvaćene u Srbiji – posebno ih prihvataju nova vlada i premijer – ali mi se sećamo vremena kada je Vlada trošila previše na povećanje plata u javnom sektoru. Kako možemo da budemo sigurni da su na pravom putu ako prihvate potrošnju?

Zavisi od okolnosti. Dajte mi primer ekonomije koja se oporavila, koja više ne izgleda kao da nema problem jer nema potražnje, i pretvoriću se u fiskalnog jastreba. Odgovarajuća politika zavisi od situacije. Džon Mejnard Kejns, koga volim da citiram, govorio je da je procvat, a ne propast, vreme za štednju. On je, dakle, bio za štednju, ali samo kad ekonomija cveta, a ne kada je u depresiji, kao sada.

Da li onda predlažete i građanima da više troše?

Ne možete to da kažete ljudima. Ako Vaše domaćinstvo ima problema, ne mogu da Vam kažem: 'Idite, trošite i bankrotirajte'. Pojedinačna domaćinstva nemaju taj luksuz.

Treba vam i hrabrost da trošite nešto što nemate.

Da... Mogli bismo da diskutujemo o tome. Zanimljivo je da će novi "ajfon" mnogo pomoći ekonomiji, ljudi će ga kupovati, ali ja to njima ne mogu da savetujem.

Da li Vi trošite više nego pre krize?

Ne, i ja sam verovatno oprezniji. Jer, kao pojedinac, zabrinut sam, loše stvari mogu da se dese, tako da ja kao pojedinac ne mogu da prihvatim ideju da moje trošenje pomaže ekonomiji. To nije pošteno ni razumno. Ali vlade to moraju da uzmu u obzir.

Neki kažu da Vaše preporuke idu na ruku uvoznicima. Ako u maloj zemlji poput Srbije više trošimo, to je dobro baš za njih. Postoji li način da se zaštiti tržište?

Postoje granice. To je jedan od razloga zašto male zemlje imaju manje slobode za akciju. Čak i u veoma maloj zemlji, većina novca koji se troši ide na domaće robe i usluge. Čak i u veoma malim ekonomijama 70 odsto nije relevantno za trgovinu. Ali ima onih 30 odsto, ili manje, ako govorimo o Evropi kao celini. To je granica. Možete da trošite ciljano, na primer na obrazovanje. Biće to uglavnom domaća potrošnja. Mnogo toga ide u prilog protekcionizmu, ali i mnogo toga je protiv tog koncepta. Budućnost Srbije je u tome da bude deo Evrope. Čak i u ovim prilikama ne možete tome da okrenete leđa.

Koja je onda Vaša teorija, da se oporavi stara ekonomija ili da se započne nova?

Nije to izbor koji treba da pravimo. Ako ojačate ekonomiju, to će pomoći svima. Depresija je loša i za inovacije. Ako imate slabu ekonomiju, to ne znači da će nova nastati iz njenih ruševina. Kompanije neće da ulažu u nove proizvode ako ne postoji potražnja. Jednostavno, treba motivisati rast.

Naslov Vašeg predavanja je Beskrajna kriza. Nije baš optimističan. Da li je kriza beskrajna?

Ništa ne traje zauvek. Pitanje je i dokle bi trajala Velika depresija da nije bilo Drugog svetkog rata koji ju je okončao. Mislim da se SAD polako oporavlja, ali to u Americi traje već pet godina, i tek sada vidimo rezultate. Traje skoro pet godina i u Evropi, ali nema ni naznaka oporavka. To traje predugo.

A šta je sa Srbijom, prema onome što ste čuli o situaciji ovde?

Mislim da je Srbija u veoma teškoj poziciji. Vlada može da proba da ublaži, ograniči štetu, ali na kraju, Srbija jeste mala zemlja i u srcu je Evrope. Ne može da očekuje potpun oporavak ukoliko se ne oporavi Evropa sama. I na kraju, to zavisi od gospođe Merkel i gospodina Dragija. Možete da probate da uradite prave stvari, ali na njima je da reše probleme.

Hvala na razgovoru za RTS.

Hvala vama.

Nastavak na RTS...