Izvor: RTS, 24.Jan.2012, 09:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Krstaš" na optuženičkoj klupi

Jedan od omiljenih krstaša evropskog pravosuđa, španski istražni sudija Baltazar Garson, našao se na optuženičkoj klupi zbog navodne zloupotrebe ovlašćenja. Garson je, prkoseći dogovoru o amnestiji, pokušao da istraži zločine počinjene tokom diktature Fransiska Franka.

Čuveni španski istražni sudija Baltazar Garson odgovara pred Vrhovnim sudom te zemlje zbog pokušaja da istraži zločine počinjene tokom Frankove diktature. Procenjuje se da je za vreme španskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << građanskog rata i tokom diktature generala Fransiska Franka Bahamondea nestalo oko 114.000 ljudi.

Pored optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, Baltazar Garson je privukao pažnju svetske javnosti i 2009. godine kada je pokušao da pokrene istragu protiv Džordža Buša Mlađeg i još petorice zvaničnika njegove administracije, zbog navoda o mučenju zatvorenika u Gvantanamu.

Iako je bio prinuđen da odustane od istrage protiv "Bušovih šest", kako je taj slučaj nazvan, Garson je, ne navodeći imena osumnjičenih, pokrenuo novu istragu zasnovanu na optužbama četvorice bivših zatvorenika.

Baltazar Garson je karijeru u španskom pravosuđu izgradio na brojnim slučajevima visokog profila - istragama protiv narko kartela, suđenjima članovima baskijske terorističke organizacije ETA, kao i razotkrivanjima slučajeva "državnog terorizma" i korupcije.

Od juna 2010. radio je kao savetnik Međunarodnog krivičnog suda.

Garsona optužuju da je prekoračio svoja ovlašćenja, s obzirom na to da su pomenuti zločini pokriveni amnestijom dogovorenom 1977. godine, dve godine posle Frankove smrti.

Sudija, međutim, tvrdi da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Ispred zgrade Vrhovnog suda jutros se okupilo oko 200 pristalica Garsona koji su uzvikivali "Pravda!" i "Prijatelju Garsone, narod je uz tebe". Oni su se okupili na poziv više organizacija za zaštitu ljudskih prava i udruženja žrtava, koji smatraju da je to suđenje nepravedno.

Na suđenju će govoriti 22 svedoka odbrane koji će svedočiti u ime porodica žrtava od kojih su mnoge sahranjene u masovnim grobnicama širom Španije, navode agencije. Očekuje se da će suđenje trajati najmanje mesec dana. 

Istraga o zločinima Frankovog režima zvanično je pokrenuta 17. oktobra 2008. godine, kada je Garson naredio i ekshumaciju 19 masovnih grobnica. Veruje se da je u jednoj od njih i telo čuvenog pesnika Federika Garsije Lorke, koji je takođe bio žrtva španskih fašista.

Njegov postupak je dočekan „na nož" i istraga je ubrzo suspendovana. Španska desnica ga je optuživala da otvara stare rane, dok njegove pristalice tvrde da su ti zločini suviše strašni da bi bili ignorisani.

Optužnica podignuta protiv Garsona pred Vrhovnim sudom Španije u aprilu 2010. godine, na zahtev desničarskih organizacija "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet", izazvala je burno negodovanje javnosti. Na ulice Madrida i svih većih španskih gradova izašlo je više desetina hiljada ljudi koji su žestoko protestovali.

Ukoliko bude osuđen, jedan od omiljenih krstaša evropskog, pa i svetskog pravosuđa, neće otići u zatvor, ali mu može biti zabranjeno da se bavi svojom profesijom 20 godina.

Suđenje kontroverznom sudiji pratiće i dve organizacije za zaštitu ljudskih prava, Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč, kao i Međunarodna komisija pravnika.

"Pristupamo suđenju nepristrasno, međutim, nepristrasnost ne znači neutralnost, mi nismo neutralni. Radi se o fundamentalnim vrednostima koje moramo i nadalje braniti", rekao je predsednik Međunarodne komisije pravnika Pedro Niken na konferenciji za novinare.

Pravni savetnik Amnesti internešenela Hugo Relva objašnjava da su organizacije za zaštitu ljudskih prava, koje normalno ne komentarišu sudske postupke u toku, ovoga puta napravile izuzetak.

"Pokrenuti krivični postupak protiv nekog zato što je istraživao kršenja ljudskih prava koja su se dogodila u prošlosti u ovoj zemlji, za Amnesti je skandalozno i neprihvatljivo", dodao je Relva.

Garson je postao međunarodno poznat 1998. kada je naredio izručenje bivšeg čileanskog diktatora Avgusta Pinočea iz Velike Britanije, podseća AFP, tako da njegove pristalice kažu da je paradoksalno što će Garsonu sada biti suđeno jer u svojoj sopstvenoj zemlji istražuje zločine diktature.

"Da li Frankove žrtve imaju manja prava od Pinočeovih žrtava?", zapitao je Rid Brodi, advokat Hjuman rajts voča.

Nastavak na RTS...