Izvor: RTS, 26.Avg.2011, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krst na steni visine 200 metara
Na vrh Solotuške stene u istoimenom selu kraj Bajine Bašte, radnici "Elektromreža" Srbije su, uz pomoć helikoptera MUP-a Srbije, postavili metalni krst visine pet metara. To je bio jedini način da krst, dar meštana, stigne na vrh 200 metara visoke stene.
Helikopter MUP-a Srbije podigao je metalni krst visok pet metara na Solotušku stenu u selu Solotuša kraj Bajine Bašte. Krst su, iznad crkve na stenu visine 200 metara, postavili radnici "Elektromreža" Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Teško pristupačna stena između starog grada Solotnika i nove crkve bila je pravi izazov, ali piloti MUP-a u transportnom helikopteru "BELL 212" i dalekovodna ekipa EPS-a u Bajinoj Bašti uspeli su vrlo brzo da postave krst.
Šef pilota u helikopterskoj jedinici MUP-a, Nenad Trninić kaže da možda sa zemlje sve izgleda jednostavno, ali da je iz helikoptera potrebna maksimalna preciznost i pre svega da se vodi računa o bezbednosti ljudi što nije ni malo lako.
"Ovo je naš doprinos i pomoć narodu i to radimo uvek kad možemo. Srećni smo kada završimo i sve prođe bez problema", kaže Trninić koji je slično iskustvo imao i kada je postavljan krst iznad manastira Rače.
Slavko Blagojević, radnik dalekovodne ekipe iz Bajine Bašte potvrđuje da je rizik bio veliki, ali da su se pripremili i zbog jakog vetra koji stvara helikopter dobro vezali za stene.
Solotušani su krst postavili na steni, kao znak da je u njenom podnožju crkva.
Radovan Stamenić iz Solotuše kaže da su sve što su mogli izneli na leđima, ali krst nikako nisu mogli, pa im je policijski helikopter dobro došao.
Obrad Radovanović je napravio metalni krst težak nekoliko stotina kilograma i kaže da se retko viđa da helikopter podiže krst te težine u nepristupačnom predelu.
Iako su slojevi istorije i ljudskog bivstvovanja u gradu Solotniku što natkriljuje selo stari više od hiljadu godina, Solotušani crkvu nisu imali sve do pre pet godina kada su složno počeli gradnju hrama posvećenog Presvetoj Bogorodici.
Iakosu prvo hteli da crkvu grade u sred sela, poslušali su savet vladike da to bude kraj izvora životvorne vode od koga nastaje reka Solotuša. Selo od nešto manje od 1.000 ljudi smestilo se oko reke.
Čuveni Tarabići iz susednih Kremana, koja su s druge strane Tare davno su prorekli kako će sve krenuti na bolje, kada u selu u skladu s imenom pronađu i otvore majdan soli. Do tada, Solotušani se ipak uzdaju u sebe i sami grade bolju budućnost.
