Izvor: Southeast European Times, 09.Maj.2011, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kršenje ljudskih prava i dalje problem na Balkanu i u Turskoj

U godišnjem izveštaju Stejt departmenta kao zajednički problemi navode se slučajevi maltretiranja u policiji, korupcija i diskriminacija.

09/05/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 9.5.2011.

Iz Jugoistočne Evrope i dalje stižu izveštaji o kršenju ljudskih prava uprkos tome što je poštovanje tih prava zagarantovano ustavom, stoji u najnovijoj proceni američkog Stejt departmenta. Jedna zemlja u regionu, Turska, našla se na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << meti ozbiljnih kritika boraca za ljudska prava, navodi se u izveštaju.

Izveštaj o poštovanju ljudskih prava širom sveta, objavljen 2010. godine, navodi širok spektar problema, među kojima prenatrpane zatvore, korupciju, diskriminaciju prema pripadnicima ugroženih grupa, maltretiranje od strane policije i trgovinu ljudima.

Dokument obuhvata 194 zemlje, od kojih su trinaest u Jugoistočnoj Evropi: Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Kosovo, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i Turska.

Turska „policijska država“?

Neke od najtežih optužbi tiču se situacije medija u Turskoj, gde su protiv brojnih novinara podnošene krivične prijave kako bi se isti ućutkali, tvrde borci za zaštitu medijskih sloboda. „Tužilaštvo maltretira pisce, novinare i političke ličnosti podnošenjem na desetine krivičnih prijava po raznim zakonima koji ograničavaju slobodu medija“, navodi Stejt department, dodajući da su mnoge od tih optužbi na kraju odbačene na sudu.

Pozivajući se na izveštaje turskih medija, izveštaj navodi da su krajem 2010. godine vlasti podnele više od 5.000 krivičnih prijava protiv novinara koji su se bavili slučajem Ergenekon i da je više od dvadeset ljudi na kraju i osuđeno. Kako tvrdi organizacija Platforma solidarnosti zatvorenih novinara, 43 novinara u Turskoj, među kojima i deset glavnih urednika, nalazilo se u zatvoru na kraju prošle godine.

Štaviše, kaže se u izveštaju, „organizacije za zaštitu ljudskih prava i posmatrači, kao i advokati i lekari koji dokumentuju slučajeve kršenja ljudskih prava, i dalje su žrtve pritvora, progona, pretnji, maltretiranja i rešenja o zabrani njihovih aktivnosti“.

U jednom od slučajeva koji je privukao najveću pažnju javnosti, na tapetu su se našli Muharem Erbej, potpredsednik Asocijacije za ljudska prava Turske (HRA), koji je ujedno i šef predstavništva te organizacije u gradu Dijarbakiru, na jugoistoku zemlje. Erbej je jedan od 151 osumnjičenog kojima se sudi za ugrožavanje integriteta države, zbog toga što je član i rukovodilac Saveza kurdskih zajednica (KCK), političkog krila terorističke Radničke partije Kurdistana (PKK), ali i po drugim optužbama.

„HRA i mnoge druge međunarodne organizacije za ljudska prava i dalje tvrde da je Erbej uhapšen zbog njegovog rada u HRA i kao advokat za ljudska prava“, navodi Stejt department.

Na desetine ljudi u Turskoj je ubijeno tokom prošle godine nakon što se nisu zaustavili na policijskim punktovima, kaže Ozturk Turkdogan, predsedavajući HRA. „Iako je to u suprotnosti sa ustavom, vlada nije poduzela nikakve mere“, rekao je za SETimes.

„U Turskoj je na vlasti policijski režim“, rekao je Turkdogan.

Ipak, vlasti u Ankari odbacuju takve optužbe, za koje kažu da nemaju veze sa stvarnošću.

U većini zemalja Balkana pristup internetu nije ograničen. [Rojters]

„Niko nema pravo da krši zakon“, rekao je Salih Kapusuz, potpredsednik vladajuće Partije pravde i razvoja u intervjuu za SETimes. „Ako se piscima, novinarima ili drugima sudi zbog povezanosti sa terorističkim organizacijama i potencijalnim pučistima, ta hapšenja nemaju veze sa državom.“

Što se tiče ubistava na policijskim kontrolnim punktovima, takvi incidenti događaju se svugde, pa čak i u Sjedinjenim Državama, rekao je Kapusuz. Turska „nije policijska država, to je država u kojoj se poštuje vladavina prava“, rekao je on.

Finansiranje problem u BiH

U većini zemalja Jugoistočne Evrope, domaće i međunarodne organizacije za ljudska prava uglavnom funkcionišu bez ikakvih zabrana od strane države i mogu da istražuju i objavljuju svoje nalaze u vezi sa slučajevima kršenja ljudskih prava. Međutim, stepen saradnje predstavnika lokalnih i državnih organa i nevladinih organizacija varira od zemlje do zemlje.

U BiH, na primer, „vlasti su često neefikasne ili sporo reaguju“ na preporuke organizacija građanskog društva.

„Sporost države je ogroman problem, pošto njene mere stižu često kada je problem već uznapredovao, pa se tako rešavaju posledice, a ne uzroci“, kaže Miralem Tursinović iz Helsinškog parlamenta građana i Omladinskog centra za SETimes.

Pored toga, Stejt dipartment je ustanovio da vlasti u BiH pružaju finansijsku pomoć samo nepolitički orijentisanim nevladinim organizacijama.

„Umesto da se pridržavaju postavljenih smernica i kriterijuma, državne komisije koje dodeljuju pomoć iz budžeta su izgleda donosile mnoge odluke na osnovu političkih interesa i dodeljivale veliki procenat sredstava unapred određenim korisnicima, kao što su verske zajednice, sportska društva i udruženja veterana“, stoji u izveštaju o BiH.

Novinar i analitičar Almir Seckanović kaže za SETimes da je posledica toga ograničeni uticaj, zbog malih sredstava. „U BiH ima veoma malo nezavisnih nevladinih organizacija jer su sve zavisne od novca iz državnog budžeta, pa tako država potpuno ignoriše njihovo mišljenje.“

Srpski zakon o elektronskim komunikacijama pod lupom

Kada je reč o pristupu internetu, u izveštaju se ističe da u velikoj većini zemalja Jugoistočne Evrope „ne postoje državne restrikcije i nema slučajeva da vlasti nadziru elektronsku poštu ili internet pričaonice“.

Novinara Nedima Senera uhapsili su policajci u njegovoj kući u Istanbulu u martu mesecu. [Rojters]

I dok to važi i za Srbiju, Stejt dipartment je naveo neke „izolovane izveštaje“ o tome da država i dalje nadgleda elektronsku poštu.

Poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za SETimes da se to verovatno odnosi na Zakon o elektronskim komunikacijama, kao i na zakone kojima je regulisan rad vojnih službi bezbednosti.

Šabić je dodao da su, zbog nekih odredbi tih zakona, ombudsman Saša Janković i on podneli zahtev krajem septembra 2010. za ocenu ustavnosti pred Ustavni sudom Srbije, koji još uvek nije doneo odluku po tom pitanju.

„Sporne odredbe omogućavaju sprovođenje posebnih mera koje odstupaju od prava na tajnost pisama i drugih oblika komunikacije i time krše privatnost građana, ne samo u skladu sa odlukom suda, već čak i bez sudskog rešenja“, kaže Šabić.

U Turskoj, država podstiče korišćenje interneta, koji je naširoko dostupan u državnim institucijama i 42 odsto domaćinstava. Međutim, nekih ograničenja ima, pošto su sudovi i jedan nezavisni odbor u više navrata naredili provajderima telekomunikacija da blokiraju pristup nekim internet sajtovima.

Pozivajući se na navode Engelliweba, nevladine organizacije koja se bavi internet slobodama, u izveštaju Stejt departmenta kaže se da je u Turskoj do kraja oktobra „bilo blokirano 6.457 sajtova, što je značajno povećanje u odnosu na 2009. godinu“.

Ustav i/ili zakoni svih država Jugoistočne Evrope garantuju slobodu govora i štampe. Prema navodima iz pomenutog izveštaja, državni organi na obe strane Kipra, na Kosovu i u Rumuniji „uglavnom poštuju ta prava u praksi“, a Albanija poštuje „mnoga“ od tih prava.

Alakbar Raufoglu, Igor Jovanović i Bedrana Kaletović su takođe pomogli u izradi ovog teksta.

Da biste pogledali celokupan Izveštaj o ljudskim pravima za 2010. Stejt departmenta, kliknite ovde.

Nastavak na Southeast European Times...