Izvor: Politika, 26.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz prašumu do njiva
Zbog propalog puta meštani Gornje Vranjske i susedne Varne moraju da zaobilaze više kilometara
Šabac – Zarastao u šiblje i prekriven barama (čak i na letnjim žegama od preko 30 stepeni celzijusa) lokalni put između pocerskih sela Gornja Vranjska i Varna, namernika neodoljivo asocira na poznato Sjenkjevičevo delo "Kroz pustinju i prašumu". Posebno su pogođeni meštani Gornje Vranjske, koji zbog neprohodnih nekoliko stotina metara moraju da obilaze više kilometara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bi došli do svojih njiva, ili parohijske crkve.
Put je otvoren posle komasacije, pre dve decenije, i regularno je zaveden u opštinskim zemljišnim knjigama. Tom prilikom stari drenažni kanali su zatrpani, a novi nisu izgrađeni, pa je zaostajanje vode na kolovozu veoma brzo uništilo postojeći makadam. – Poslednje tri godine ovuda ne može da se prođe ni traktorom. Ljudi idu pet kilometara okolo, ili gaze preko tuđih njiva i useva, što stvara štete i izaziva svađe. Na mukama su i slučajni prolaznici, koji se upute ovuda, a ne znaju šta ih čeka. Čitave zime i proleća ljudi su traktorima izvlačili automobile – kaže za naš list Veroljub Kokanović.
Njegov sin Aleksandar Kokanović na jesen bi trebalo da pođe u predškolsko. Da je put prohodan, mogao bi da ide i u mnogo bližu Varnu. Šestogodišnji dečak odveo nas je do velikih bara u blizini svoje kuće, zbog kojih će (ukoliko se nište ne preduzme) morati da bude klasičan đak pešak.
Pored Kokanovića, ugroženi su i Radovanovići, Milivojevići (Gornja Vranjska) Savići, Ikići, Kekići i Lazarevići (Varna) koji imaju zemlju u atarima oba sela, pa čak i nešto udaljenijim Maovima i Jevremovcu. Iako su na samo šest kilometara od Šapca, ove familije žive bez ikakvih komunalnih uslova.– Sporno je oko 150 metara, ali mi sami nemamo finansijskih mogućnosti da popravimo put, koji nam je i najbliža spona sa za sada jedinom parohijskom crkvom u Varni. Pokušavali smo nešto da učinimo preko mesne zajednice, ali nije bilo rezultata – ističe Andrija Kokanović.
Meštani ovog dela Gornje Vranjske kažu da nepostojanje drenažnih kanala ugrožava i seoske bunare. Voda koja se taloži na putevima i njivama, kroz podzemlje dospeva do stare deponije (zatvorene 1989. godine) i meša se sa onom za piće. Svi uzorci, uzeti u poslednje vreme iz njihovih bunara, pokazali su hemijsku i bakteriološku neispravnost.
M. Mijušković
[objavljeno: 26.06.2007.]
