Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz Srbiju za 2.250 dinara
Putnik koji ulazi u neku zemlju stiče o njoj prvi utisak na graničnom prelazu. Ako je reč o strancima koji automobilom ulaze u Srbiju preko Horgoša, po izlasku iz Mađarske, a ujedno i Evropske unije, upečatljiva je velika gužva na prelazu male propusne moći. Novi objekat sa više traka je u neposrednoj blizini ali nije u upotrebi, iz teško razumljivih birokratskih razloga. Ali, stari prelaz na Horgošu je odličan objekat u odnosu na carinsko-policijske kontejnere kakvi se mogu videti na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prelazima prema bivšim jugoslovenskim republikama. Ipak, činjenica da je nedavno otvoren uredan prelaz u Batrovcima prema Hrvatskoj daje nadu da će i druge "ulazne kapije" Srbije dobiti primeren izgled.
Strance na prelazu čekaju policija i carina. Prvi pregledaju pasoše i vrše proveru da li putnici imaju srpske vize, ako su neophodne. Vizni režim se uređuje na bazi reciprociteta, pa su tako vize potrebne skoro svim Evropljanima osim državljanima BiH, Makedonije, Hrvatske i Bugarske.
Potvrde za kućne ljubimce
Nova procedura, koja je za sada uvedena samo na drumskom prelazu Gradina i na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, predviđa dve vrste kontrolnih prolaza: zelene i crvene. Zeleni prolazi namenjeni su onima koji nemaju šta da prijave, a crveni putnicima koji imaju robu za carinjenje, nose komercijalnu robu ili nisu sigurni da li treba nešto da prijave, objašnjavaju u Upravi carina.
U Srbiju se slobodno mogu uneti lični prtljag, lekovi za ličnu upotrebu kao i 200 cigareta (ili 100 cigarilosa, ili 50 cigara, ili 250 grama duvana), po jedan litar vina i alkoholnog pića, parfem i toaletna voda. Kućni ljubimci koji se unose tokom turističkog boravka u Srbiji do 30 dana moraju imati sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti iz zemlje iz koje dolaze i knjižicu o vakcinaciji.
Unos deviza u Srbiju je slobodan, ali važno je prijaviti iznose veće od 2.000 evra što je granična suma koja se može izneti bez potvrde. Stranci, kao i naši državljani, u zemlju mogu uneti do 120.000 dinara, a za veći iznos mora se imati dokaz da su dinari kupljeni u inostranstvu.
Ako carinici nekom strancu privremeno zadrže robu ili vozilo, dužni su da mu uruče potvrdu i ukratko objasne zbog čega je do toga došlo. Kada je u pitanju privremeno zadržana roba, kao i vozilo, prvostepeni postupak se vodi u carinarnici. Nadležni organ za dalje postupke mora se navesti u izdatom dokumentu – rešenju. Oni kojima je privremeno zadržan novac mogu da se obrate Sektoru za deviznu inspekciju, koji se nalazi pri Ministarstvu finansija Srbije u Beogradu.
Osiguranje za 110 evra
Kada je reč o automobilu, motorizovani stranci moraju da imaju "zeleni karton" koji važi kao polisa osiguranja u svim evropskim državama osim Rusije. Ako je neki vozač zaboravio da izvadi ovaj dokument u svojoj zemlji na graničnom prelazu može da uplati takozvano granično osiguranje. U Srbiji mesec dana osiguranja putničkog automobila košta 110 evra, kažu u AMSS.
Što se tiče međunarodne vozačke dozvole, ona je potrebna onim vozačima čija država taj dokument traži od motorizovanih građana Srbije. I ovde važi reciprocitet pa je tako međunarodna vozačka dozvola neophodna Nemcima, Česima ili Turcima, ali ne i Austrijancima, Francuzima, Mađarima...
U slučaju kvara na automobilu stranci mogu da se obrate za pomoć AMSS čije im terenske ekipe besplatno izlaze u susret, ako su putnici u nevolji učlanjeni u odgovarajuću organizaciju u svojoj zemlji. Podmirivanje troškova regulisano je posebnim ugovorima. U praksi takve kompenzacije najčešće su obavljane sa nemačkim nacionalnim auto-klubom ADAC.
Skuplje od domaćih vozača stranci plaćaju putarinu, zavisno od kategorije puta i pravca kojim putuju kroz Srbiju. Ako se voze putničkim automobilom da bi stigli od Horgoša do Preševa moraju da plate 2.250 dinara, što je trenutno oko 27 evra koje moraju da zamene na granici. Deonica Subotica – Novi Sad plaća se 430, Novi Sad – Beograd takođe 430, Beograd – Niš 1.130 i Niš – Leskovac 260 dinara. Saobraćajnim policajcima, kažu u MUP-u Srbije, data je instrukcija da ne zaustavljaju vozila sa stranim registarskim tablicama zbog rutinske kontrole, već samo u slučaju težeg prekršaja. Strancima se na licu mesta naplaćuju samo fiksne kazne. Zbog težih prekršaja u kojima je dat raspon kazne, između minimalnog i maksimalnog iznosa, privode se dežurnom prekršajnom sudiji što se može pretvoriti u iščekivanje ako je prekršaj izvršen izvan standardnog radnog vremena pa je neophodno pronaći dežurnog nadležnog sudiju.
M. Galović
-----------------------------------------------------------
Broj turista po vrstama turističkih mesta u 2005. godini
Domaći gosti
Strani gosti
Ukupno
Srbija
1.535.790
452.679
1.988.469
Gl. adm. centri
413.335
299.924
713.279
Banje
285.654
17.035
302.689
Planine
379.453
21.217
400.670
Ostala turist. mesta
406.844
101.385
508.229
Ostala mesta
50.484
13.118
63.602
Noćenja inostranih turista u 2005. godini
Beograd
573.187
Novi Sad
59.599
Kopaonik
25.675
Niš
24.666
Banja Koviljača
21.443
Zlatibor
21.419
Vrnjačka Banja
15.240
Subotica
11.290
Niška Banja
7.790
Tara
7.121
Gornja Trepča
3.008
Nagradni boravak u prestonici
Tokom prošlogošnjeg Sajma turizma u Londonu, Turistička organizacija Beograda je zajedno sa kompanijama "Tiscal" i "Forbiden tehnologies" iz Engleske organizovala takmičenje za najbolji video zapis sa putovanja. Takmičenje je trajalo od februara do marta ove godine, a osim stručnog žirija glasalo je 600.000 članova "Tiscal" kompanije. Kao pobednici ovog takmičenja, u Beogradu su sredinom jula boravili Mark i Aleks Kirbi, kao i njihova petnaestomesečna ćerka Helena iz Londona, koji dosad nikada nisu bili u Beogradu.
Kirbijevi su tokom boravka svojom kamerom snimali prestonicu Srbije, a po povratku će napraviti film, koji bi trebalo da bude neka vrsta turističkog vodiča kroz Beograd, a emitovaće se naknadno na sajtovima "Tiscala" i "Forbiden tehnologiesa".
Prema njihovim rečima, Beograd se ne razlikuje od mnogo od drugih ervopskih gradova a, osim odlične kuhinje, najjači utisak ostavila je panorama grada.
Na Marka je nejviše uticao pogled sa Kalemegdanske tvrđave na Savu i Dunav, za koji kaže da je spektakularan, dok je njegovu je suprugu oduševila ljubaznost ljudi, lepo vreme i beogradski kafići.
Vikend u Beogradu za Kirbijeve pripremila je i organizovala Turistička organizacija Beograda.
M. B.
[objavljeno: ]
