Izvor: Večernje novosti, 06.Jul.2014, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Krovovi za izbeglice od septembra

POSTAVLjANjE prvih nekoliko stotina montažnih kuća, izgradnja stanova i otkup poljoprivednih domaćinstava, kao i nabavka građevinskih paketa za rešavanje stambenog pitanja izbeglica u Srbiji startovaće u septembru. Oko 40 miliona evra, koje su obezbedili donatori na Regionalnoj konferenciji aprila 2012. godine u Sarajevu, postalo je operativno, a novac stiže sa računa Banke za razvoj Saveta Evrope. Do kraja godine u Srbiji će se krenuti u realizaciju najmanje tri etape stambenog zbrinjavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 16.780 porodica izbeglih - koje broje oko 45.000 ljudi, a odobrena su sredstva i za četvrtu “partiju” izgradnje. Gradiće se u oko 120 opština u Srbiji i sada je na lokalnoj samoupravi da obezbedi potrebne dozvole. Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Vlade Srbije, objašnjava zašto je bilo potrebno više od dve godine da se krene u realizaciju projekta koji je 2012. obradovao armiju izbeglih u Srbiji, da bi potom pao u zaborav. - Na Regionalnoj donatorskoj konferenciji aprila 2012. godine u Sarajevu, za rešavanje regionalnog stambenog problema izbeglica u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori obezbeđen je od donatora 291 milion evra. Regionalni stambeni projekat Srbije, inače, vredi 335 miliona evra i podrazumeva izgradnju 10.000 stambenih jedinica za socijalno stanovanje, sa mogućnošću otkupa, zatim izgradnju 1.200 montažnih kuća, otkup 2.000 seoskih domaćinstava i nabavku 3.580 paketa građevinskog materijala kako bi izbegli sami gradili. Pošto je deo para obezbeđen 2012. godine, realizacija donacije je prebačena na Banku za razvoj Saveta Evrope.SVE JE STALO * KAKO trenutno u Hrvatskoj idu stvari sa rešavanjem problema izbeglih Srba. Od povratka imovine, do ponovne izgradnje domova, vraćanja stanarskih prava? - Onog trenutka kada je Hrvatska ušla u EU, sve je stalo. Hrvatski fondovi, recimo za obnavljanje srpskih kuća, ne da su prepolovljeni, nego iznose samo desetak odsto od vremena pre ulaska. Dakle, ne radi se ništa. * Gde je zapelo kada su pare obezbeđene? - Banka je regionu, Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, nametnula visoke standarde za realizaciju posla. Prvo je šest meseci rađena Predstudija izvodljivosti, zatim godinu dana Studija izvodljivosti, a posle toga je trebalo odgovoriti na nekih 27 protokola za dobijanje sredstava. Ovolika procedura je na kraju naljutila i zabrinula i izbeglice i donatore iz zemalja EU i SAD, koji su i sami počeli da urgiraju da se sve ubrza. Recimo, insistiralo se da se u stanove i kuće za izbeglice, kod nas još 1.650 ljudi živi u 23 kolektivna izbeglička centra, ugrađuju samo argonska stakla na petokomorne prozore, jer su energetski efikasnija 20 odsto! Da se za montažne kuće kopaju samo ekološke biorazgradive septičke jame... Među ljudima u regionu zaduženim za ovaj posao to je izazvalo velike nedoumice. Na kraju, sve je gotovo i prvih 40 miliona su operativni. * Šta sad može da krene “naopako”, pa da majstori ne izađu na gradilišta? - Sve je na jedinicama lokalne samouprave, koje treba da obezbede potrebne papire za gradnju. U oko 120 opština, gde će se graditi, kažu da su spremni. EU donatori i Banka neće dozvoliti da se njenim novcem finansira, recimo, divlja gradnja i detaljni urbanistički planovi (DUP) moraju da budu spremni. Dvesta stanova za izbeglice u Ovči počeće da se gradi na jesen, a ima sredstava za još 400. U Zemunu se oko 700 ljudi nalazi na spisku za krov nad glavom, ali DUP nije gotov i ne može da se gradi. Neki gradovi kao što su Kragujevac, Smederevo, Temerin, ozbiljno su shvatili ovaj posao i već su povlačili sredstva da zbrinu svoje komšije izbeglice, dok neki nisu. Mali Temerin je, na primer, za izgradnju domova izbeglih povukao deset do dvanaest puta više novca od Novog Sada, koji dosad nije spremio papirologiju. * Kada se aprila ove godine pojavila preporuka UNHCR da se izbeglima iz Hrvatske briše status izbeglica do kraja 2014, sa mogućnošću da ga pojedine zemlje priznaju do 2017, u javnosti se spekulisalo da će oni “brisanjem” statusa izgubiti i mogućnost da reše svoje probleme. - Ove dve stvari i jesu povezane. Međutim, nije samo krov nad glavom jedino nerešeno pitanje izbeglica. Hrvati nisu rešili niz pitanja od vitalnog zanačaja za proterane Srbe. Nije rešeno pitanje penzija. Sporna su stečena stanarska prava proteranih, gruntovna dokumenta, tako da je preporuka UNHCR da se Srbima briše status izbeglica, jer su se “u Hrvatskoj stekli svi uslovi za povratak Srba”, zaista bila šok. * U argumetaciji UNHCR za ukidanje izbegičkog statusa Srbima iz Hrvatske iz aprila, govori se o povratku 135.000 Srba u ovu zemlju. - Tu su podaci koje iznosi Republika Hrvatska. Podaci do kojih je UNHCR došao preko istraživanja koje su obavljali demografi sa Zagrebačkog sveučilišta, a koje je UNHCR finansirao, glase da je od ovog broja 38 odsto ljudi zaista ostalo, zatim da je 45 odsto njih bilo u Hrvatskoj onoliko dana koliko im je trebalo da podignu lična dokumenta, a čak 17 odsto je došlo u Hrvatsku da umre na rodnoj grudi. NENADLEŽNI ZA SRBE SA KOSMETA * KAKVA je vaša saradnja sa UNHCR kad su u pitanju interno raseljeni Srbi sa Kosmeta? - UNHCR nema primarni mandat da zbrinjava interno raseljene, niti postoji odgovarajući međunarodni okvir za podršku internom raseljenju. Nažalost, UNHCR-u kao organizaciji interno raseljenje u Srbiji nije prioritet, niti postoji razvijena međunarodna zaštita kao što je to slučaj sa izbeglištvom.

Nastavak na Večernje novosti...