Izvor: Blic, 16.Jul.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krleži u pohode
Ovih dana išlo je u pohode Krleži nešto nas Beograđana i još poneko. Iz Beograda je pošao CZKD sa Borkom Pavićević na čelu, Zoran Janjić, istoričar iz Kraljeva, i Ćerim Ondozi, prevodilac iz Prištine.
U Zagrebu su nas dočekali Bacači sjenki, koji su nam već nekoliko nedelja postavili violinski ključ kako intonirati naš susret sa Zagrepčanima, znalcima ili radoznalcima na temu Krleže na njegov rođendan 7. sedmog 2011. godine. Taj tonalitet je bio slobodna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << forma, počev od filma snimljenog na železničkoj stanici u Beogradu, do kolodvora u Zagrebu.
U Leksikografskom zavodu sa Velimirom Viskovićem kao moderatorom, toj živoj memoriji svega što se zna, ili ne zna o Krleži, emitujemo nemontiran materijal iz Ivičine snimateljske ruke, a onda teče razgovor krležologa, kao što su Predrag Matvejević, ili Vjeran Zupa, ovoga puta blago rečeno, kritičar Krležinog ponašanja prema ljudima na vlasti, ili kako je rečito oćutao ceo susret Igor Mandić. Borka Pavićević je intervenisala kad god je smatrala da krležolozi nisu na nivou predmeta svoga izučavanja.
Na Gvozdu nam je direktorica Vesna ispričala kako je sprat u vili dobio od ljudi koji su ga cenili, a ne od vlasti. U bašti tog julskog popodneva napravio sam uvod i, iako sam se bio zakleo da neću pričati kao neko ko je često bio sa Krležom, ipak ispričao dvadesetak znakovitih anegdota, od kojih je nazočnima možda bilo zanimljivo moje svedočanstvo o susretima Tita i Krleže, na njegovim premijerama u JDP („Saloma", „Na rubu pameti"), kada Krleža, po meni, uopšte nije poltron kako ga je okarakterisao tog dana Zupa. Branimir Stojanović je govorio o Krležinom fer odnosu prema Albancima na Kosovu u jedinicama na tu temu u „jugoslavici".
Na povratku u vozu Zgb-Bgd bila je nemoguća svaka ozbiljnija razmena utisaka. Zamenila ga je horska jadikovka što se vraćamo na blizu 40˚ Celzijusa.
