Izvor: Blic, 07.Nov.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizu ćemo svi osetiti
Članovi Vlade gotovo svakodnevno uveravaju javnost da nema mesta strahu i panici zbog globalne ekonomske krize, ali se sada ipak čini da ćemo osetiti direktne posledice. Naime, kriza u SAD i njeno prelivanje u EU mogla bi imati negativne posledice i na našu zemlju, koja zbog visokog negativnog salda u razmeni sa svetom spada među ugroženije zemlje istočne Evrope, smatraju stručnjaci.
Vlada Srbije formirala je nedavno i radnu grupu za praćenje mogućeg uticaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << međunarodne finansijske krize na Srbiju. Ovu grupu sačinjavaju ministar finansija Diana Dragutinović, guverner NBS Radovan Jelašić, državni sekretari u Ministarstvu finansija Janko Guzijan i Slobodan Ilić i direktor istraživačkog centra NBS Branko Hinić.
Slobodan Ilić kaže da se Srbija sada suočava sa različitim izazovima, među kojima su visok nivo javne potrošnje, budžetski, spoljnotrgovinski i platno-bilansni deficit, kao i potreba za kapitalom iz inostranstva u uslovima pogoršanog kreditnog rejtinga. Jedan od izazova je i dolazeća recesija koju prati sporiji rast zaposlenosti i mogući gubitak radnih mesta, rekao je Ilić i dodao da Vlada ima kapacitet da sve te izazove prebrodi. On je istakao da zbog efekata svetske finansijske krize nema razloga za paniku, ali da je stanje izuzetno ozbiljno i najavio da će Vlada raditi na povećanju atraktivnosti Srbije za strana ulaganja i smanjenju javne potrošnje. Razmotriće se i garancije na međubankarske pozajmice.
Direktne posledice
- Smanjivanje direktnih stranih investicija
- slabljenje kursa dinara
- smanjivanje deviznih rezervi
- Pad kreditnog rejtinga
- Manje novca od izvoza
- Rast inflacije
- Smanjenje broja radnih mesta
- Banke će smanjiti kreditiranje
- Biće pogođeno i tržište nekretnina zbog slabije kupovine
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej ocenio je da bi Srbija trebalo da smanji javnu potrošnju kako bi izbegla indirektne efekte svetske finansijske krize. Prema njegovim rečima, Srbija najveći deo tekućeg platnog deficita finansira iz direktnih stranih investicija i inostranih kredita, kojih će zbog svetske krize biti sve manje.
To bi moglo da utiče na dodatno slabljenje dinara i pad deviznih rezervi. Verovatni pad kreditnog rejtinga podigao bi premiju rizika na inostrane kredite, čime bi se smanjio njihov priliv. Povoljna okolnost je, međutim, da naše banke nemaju dužničke hipotekarne papire, niti su akcionari propalih finansijskih institucija.
Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, za „Blic” objašnjava zašto je prva i verovatno najveća posledica globalne finansijske krize na Srbiju pad priliva direktnih stranih investicija.
- Banke više ne pozajmljuju jedna drugoj novac, niti daju pozajmice kompanijama gde su prisiljene da smanje investicije u druge zemlje. Spisku mogućih posledica treba dodati i pad potražnje. Ekonomije koje su se našle u problemu kupovaće manje izvoznih proizvoda iz ovog regiona i samim tim će manje novca stizati od izvoza. Treći problem su banke koje posluju u regionu i koje su uglavnom u većinskom stranom vlasništvu. Ako italijanske, austrijske i nemačke banke budu zapadale u probleme, to bi moglo takođe da se odrazi na region. Jedna od posledica krize mogao bi biti i rast inflacije, ali usled smanjenja investicija i manjih prihoda od izvoza, može doći i do smanjenja broja radnih mesta. Pored toga, kamate će skočiti dok će banke značajno smanjiti kreditiranje, što će, takođe, negativno uticati na privredu i građane. Ljudi neće moći da kupuju kuće i stanove, pa će tržište nekretnina biti pogođeno - ističe Nikolić.
N emoguće je ne osvrnuti se i na to kako će domaća valuta reagovati na ovakva zbivanja na polju ekonomije.
- Posledice na finansijski sistem i devizni kurs biće jako teške. Vrlo je moguće da kurs evra sledeće godine nastavi da ide gore. Domaća monetarna politika je tradicionalno restriktivna. Međutim, alternative za sada nema i NBS i dalje mora da se drži restriktivnosti. Turbulencije na međunarodnom finansijskom tržištu ne samo da će uticati na vrednost dinara nego će ujedno i znatno ojačati njegovu ulogu u bankarskom sektoru, i to bez ikakvih dodatnih restriktivnih mera NBS - kaže Goran Nikolić.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, objašnjava da će svetska finansijska kriza doneti recesiju, što će nama otežati da povećamo izvoz i napravimo bolji odnos između uvoza i izvoza.
- A upravo bi nam sa povećanjem izvoza bilo potrebno manje priliva kapitala da to i zatvorimo. Međutim, mi smo već počeli da trošimo devizne rezerve i nećemo moći dugo da opstanemo sa sadašnjim trendom u ukupnim ekonomskim odnosima sa inostranstvom - kaže Milan Kovačević.
Osim izvoza, Kovačević naš veliki problem, kao i njegov kolega Nikolić, vidi i u nedovoljnom broju investicija, čije će privlačenje opet biti otežano oskudicom novca i kapitala u svetu.
- Naš problem je inflacija koja je znatno veća nego u okruženju. Moramo značajno smanjivati domaću potrošnju, a to je politički teško izvodljivo jer su u sadašnjoj vladi populistička obećanja pojačana. Najveća šteta bi bila ako bi se nastavilo sa zavaravanjem ljudi da će biti čak i neke koristi od ove krize. Oni koji odlučuju morali bi ne samo drugačije postupati već otvoreno reći šta da se radi da bi jeftinije izašli iz teškoća koje će nas zadesiti. Mi smo stalno pričali o tranziciji sa aspekta ekonomije, a uvek su politički lideri određivali kako će se raditi, bez prisustva transparentnosti šta radi vlast - kaže Kovačević. Po njemu, dva su mehanizma kako da Srbija iz svetske finansijske krize izađe što bezbolnije.
- Prvi je zaista ozbiljno uključivanje MMF-a u ekonomiju Srbije, a drugi da idemo brže ka EU - ističe Kovačević.
I ekonomista Danilo Šuković izjave pojedinih ministara da mi iz ove krize možemo izaći s nekom koristi tumači kao krajnje neozbiljne i nedopustive.
- Sve te izjave jako podsećaju na one iz 90-ih godina. U ovom slučaju država se uspavala. Sada nam dolazi MMF da nam drži lekcije šta ćemo da radimo sa penzijama, što je smešno kada se uzme da trenutno ukupno 1.000 preduzeća u Srbiji ne uplaćuje novac u penzioni fond, a niko neće da kaže ko im je to i dozvolio - kaže Šuković.
Da će se efekti krize osetiti u svim oblastima privrede, te da će biti i jači nego što sada iz Vlade poručuju, potvrđuje i Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
- Kriza u finansijskoj sferi uticaće i na kretanje i rast cena na malo, a to će za posledicu imati i smanjenu kupovnu moć stanovništva, što je za građane i najvažnije. Biće smanjena i spoljnotrgovinska razmena, jer su u krizi i zemlje EU, pa će voditi računa o tome šta uvoze i izvoze - ističe Hamović.
Svaka peta privatna firma zabrinuta
Rezultati oktobarske ankete o konjunkturi ukazuju na sve jači uticaj svetske ekonomske krize na poslovanje, pre svega privatnih kompanija u Srbiji, navedeno je u novom broju „Makroekonomskih analiza i trendova” Ekonomskog instituta. Svaka šesta privatna kompanija očekuje nižu prodaju u naredna tri meseca, a čak 20 odsto privatnih firmi očekuje da će u naredna tri meseca biti u gorem položaju nego danas.
Istraživanje „Medijum galupa"
Građani Srbije i ekonomska situacija
Slabljenje dinara u odnosu na evro, poskupljivanje kredita i rast cena na malo posledice su koje će na Srbiju ostaviti svetska finansijska kriza, mišljenje je većine građana koji su učestvovali u poslednjem ispitivanju „Medijum galupa”.
Manji broj ispitanika smatra da će se posledice osetiti kroz smanjenje broja stranih investicija i zatvaranje banaka.
Prema istraživanju „Medijum galupa”, najveći broj građana Srbije (87 odsto) upoznat je sa finansijskom krizom koja je zahvatila svetsko tržište. I dok šest odsto građana smatra da se svetska ekonomska kriza uopšte neće odraziti na Srbiju, 36 odsto smatra da će se ona veoma osetiti, dok 46 odsto građana smatra da će se kriza u svetu samo donekle reflektovati na Srbiju.
Na pitanje kako bi opisali svoju trenutnu materijalnu situaciju, najveći broj ispitanika opisao je podnošljivom, trećina kao pretežno dobrom, sedam odsto izuzetno dobrom, dok je finansijska situacija loša za 16 odsto građana. U odnosu na prošlu godinu, polovina građana se izjasnila da još uvek ne opaža promenu finansijske situacije u svom domaćinstvu, dok svaki treći oseća pogoršanje, a tek svaki deseti poboljšanje.
M. Š.
Na koji način će se svetska kriza odraziti na situaciju u Srbiji?
- slabljenje dinara 63%
- poskupljivanje kredita 52%
- rast cena na malo 46%
- manje stranih investitora 34%
- zatvaranje banaka 14%
- bez odgovora 3%
