Izvor: RTS, 13.Okt.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krizni plan za evrozonu
Države treba da pomognu bankama koje su ugrožene zbog krize u evrozoni, ali tek kada one iskoriste sopstvene izvore. Pozajmica iz evropskog fonda je poslednji korak, upozorio Žoze Manuel Barozo. Predsednik Evropske komisije ističe da banke koje nemaju dovoljno kapitala treba sprečiti da isplaćuju dividende i bonuse.
Evropske banke moraju hitno da se dokapitalizuju kako bi mogle da izađu na kraj sa dužničkom krizom u zoni evra, rekao je predsednik Evropske komisije Žoze >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Manuel Barozo.
Četiri parlamentarne partije Slovačke postigle su dogovor o pružanju podrške o proširenju fonda evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica.
"Postigli smo sporazum za osiguranje usvajanja tog najvažnijeg dokumenta u ovom trenutku - fonda EU za spasavanje", izjavio je lider partije Smer-SD Robert Fiko, bivši premijer Slovačke, dodajući da će glasanje biti održano najkasnije u petak.
Odobrenje Slovačke predstavlja poslednju prepreku za proširenje evropskog fonda na 440 milijardi evra. Ostalih 16 članica evrozone su već odobrile proširenje obima i nadležnosti fonda.
Predstavljajući novi krizni plan u Evropskom parlamentu, Barozo je rekao da bi bankama, koje je podržao evropski fond, trebalo zabraniti da isplaćuju dividende i bonuse od novca koje dobiju od EU.
"Banke koje nemaju dovoljno kapitala treba sprečiti da isplaćuju dividende i bonuse. Na prvom mestu moraju da koriste sopstvene izvore. Ako zatreba, novčanu podršku mogu da im pruže vlade, a pozajmica iz evropskog fonda je poslednji korak", istakao je Barozo.
U evropskim finansijskim krugovima postoji strahovanje da bi banke, koje su kreditirale problematične članice evrozone poput Grčke, mogle da pretrpe velike gubitke.
Takva neizvesnost primorava banke da smanjuju kreditiranje, kako međusobno, tako i u široj ekonomiji, što preti da evrozonu ponovo gurne u recesiju.
Barozo je ukazao da banke, ukoliko nisu u stanju da pribave kapital na tržištu, treba da dobiju pomoć vlada koje imaju pravo da zatraže novac iz fonda evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica.
Stalni fond EU za spasavanje, Evropski mehanizam za stabilnost, trebalo bi sredinom 2013. godine da nasledi privremeni Fond za finansijsku stabilnost.
Međutim, predsednik Evropske komisije zatražio je da Evropski mehanizam za stabilnost bude aktiviran godinu dana ranije.
Evropski mehanizam za stabilnost, za razliku od sadašnjeg fonda, zahteva da privatni investitori preuzmu na sebe deo gubitaka po vladinim obveznicama ukoliko neka od članica evrozone mora da otpiše deo svog dužničkog tereta.
Predloženo je i da se Evropskoj komisiji i Evropskom savetu prošire nadležnosti, kako bi mogli da intervenišu u pripremi nacionalnih budžeta i u nadgledanju njihovog sprovođenja.
"Samo ćemo na taj način biti u stanju da uverimo naše građane, naše partnere i tržišta da imamo rešenja za izazove sa kojima se suočavaju sve ekonomije", zaključio je Barozo.
